Милица Јаневски, глумица, за “Глас Српске”: Маринина заљубљеност у живот побјеђивала све

Рекла је то глумица Милица Јаневски у разговору за “Глас Српске” говорећи о улози Марине Туцаковић у филму “Недеља” који доноси причу о дјетињству и успону покојног пјевача Џеја Рамадановског.

- Мени је значајан сусрет са таквом врстом умора. Знајући које трагедије је она доживела током живота, што мислим да је за жену, не дај Боже ником, нешто најстрашније што може да се догоди. Та њена страшна снага и заљубљеност у живот је побеђивала, чини ми се, баш све. И она је инспиративна као жена. Да занемаримо њен пословни сегмент, и јавну сцену, и њу као јавну личност, него као жена.  Мени је то увек фасцинантно да видим. И да самим тим имам прилику да играм такву врсту улоге - додала је она.

ГЛАС: Колико је било изазовно дочарати љубав и тај чувени моменат сусрета Марине Туцаковић са Џејем Рамадановским ?

ЈАНЕВСКИ: Није било тешко зато што је Хуса као човек толико аутентичан и ми кад смо се срели на кастингу, то је само профункционисало. А у тој конкретној сцени њиховог првог сусрета, која је постала култна пре самог филма, већ у трејлеру, као и та чувена реченица “Ко си бре ти”, мене страшно погађа Хусин глас. Мене лично, као Милицу. И волим кафанске песме и сву ту музику и посебно сам осетљива на те моменте. И кад смо се упустили у саму сцену, то се природно догодило. Није морало ништа да се прави.

ГЛАС: Будући да је ово филм и о пријатељству и успјеху, колико је тешко сачувати права пријатељства на том путу ?

ЈАНЕВСКИ: Само је питање ко како доживљава тај успех. Бескрајно сам срећна што имам другарице из детињства већ 25 година, али и што сам у међувремену стекла пријатељице са класе, које су ми као сестре. То су важни сегменти сваког живог бића. Захвална сам Богу што је то тако, што и дан-данас имам ту екипу јаких жена, од којих учим сваки дан нове ствари. Жена које се баве другим пословима, које су, може се рећи, по овим стандардним оквирима, успешне у својим пословима, али су пре свега јаке личности. Колективна женска солидарност је важна, мора се чувати и неговати поготово у свему овоме што се данас дешава у свету. Женска солидарност у правом смислу те речи, у смислу подршке и љубави, и подршке у различитости, то је нешто најлепше што постоји.

ГЛАС: С обзиром да се и у страној и у домаћој кинематографији снимају филмови о познатим пјевачима, коју пјевачицу бисте вољели да оживите на великом платну?

ЈАНЕВСКИ: Има толико и импозантних жена. Волела бих да видим филм о Види Павловић и то друго време, из неког другог миљеа. Такође, било би добро снимати филм о Оливери Катарини, али и о Уснији Реџеповој. Ти филмови су тренд сада, јер изгледа да је исплативо. Али опет ако не постоји добра прича и оно нешто што је људима блиско са чиме могу да се повежу, онда то све нема смисла. Прича је увек главни лик, а ми смо у служби тога. Тако гледам на овај посао. Не гледам себе у њему, него себе у служби одређене приче.

ГЛАС: Даје ли нам филм “Недеља” наду да је могуће да таленат успије и ако долази из средине у којој нема ниједан вид подршке и која је у Џејевом случају лоша ? 

ЈАНЕВСКИ: Свакако да даје наду, поготово млађој публици која ће имати прилику да гледа овај филм, па да се у том смислу окуражи за тако нешто. Наравно да је питање и среће и судбине, ко у то верује, али и питање наслеђа односно шта је коме у овоземаљском животу додељено да уради. Е, то је  нешто што свако од нас, чини ми се, спознаје временом, шта је заправо наш задатак и шта је оно у чему би требали да будемо успешни.

ГЛАС: Глумите инспекторку у новој серији “В(фау) ефекат” Гордана Кичића која нас уводи у Савремени театар. Какав је то театар и о каквој серији је ријеч ?

ЈАНЕВСКИ: Први пут у каријери играм главну улогу. Цела серија је ослоњена на мојим плећима. То ми је било изазовно, јер је снимање трајало скоро 60 дана, сваки дан. Прича је узбудљива, јер нас уводи у савремени театар, и даје прилику публици да уђе иза кулиса и доживи тај свет са друге стране. Серија излази 10. фебруара и једва чекам да то видим, јер је фантастична глумачка подела на челу са Горданом Кичићем и Ђорђем Марковићем, који су то божанствено водили. Мислим да ће се свидети  публици, јер има елемената мистерије, личи и на Агату Христи, врло је духовито што је јако важно. Фали нам те духовитости у садржајима који се тренутно раде.

ГЛАС: Кад смо код тог, какви садржаји и теме су неопходни гледаоцима?

ЈАНЕВСКИ: Формат и жанр серије “Мама и тата се играју рата” нам је преко потребан. При томе су они то божанствено урадили. То је реална прича о реалним људима, са реалним проблемима. Прича која је духовита, тешка и лагана, али није мрак толико присутан. Волела бих да се вратимо комедијама, али оним какве ми знамо да правимо, а то је опет нека црна комедија, јер нам то добро иде. Људима то фали, мени лично фали да играм у таквим садржајима, који су наравно опет писмено написани, да то не буде само нека тралалајка за широку народну масу.

ГЛАС: Глумите и у “Кожи”. Каква су искуства са снимања “Коже” и какав траг је Бањалука оставила на Вас с обзиром да сте играли и у “Костима” које су Вам биле одскочна даска ?

ЈАНЕВСКИ: Бањалука је дефинитивно већ годинама постала неодвојиви део мог идентитета. Чак су људи у Београду мислили да сам из Бањалуке, да нисам из Ваљева. Срећна сам што сам имала прилику да упознам Сашу Хајдуковића и Николу Пејаковића, заправо све људе иза и испред камере, јер су то сада моји пријатељи. И много ми је драго да се, као и после филма о Џеју, изродила генерација талентованих, паметних људи са укусом, што ми греје душу. Имам осјећај да наше време тек долази и да природним поретком ствари, полако преузимамо вођство. И верујем да нас чека, ако наравно не буде неких драстичних светских непогода, светла будућност у смислу људства у разноразним сферама овог посла и да ће се све враћати на суштину, на квалитет и на памет. То ме радује.

ГЛАС: Какви су Вам планови за наредни период, шта још може публика да очекује?

ЈАНЕВСКИ: Излази серија “В(фау) ефекат”, а треба да изађе и серија “Пасјача”. Коначно се враћам позоришту, после четири године паузе, што ме радује. Спремају се неки нови филмови, што ми је драго јер дуго нисам радила филм као филм. Волела бих мало и да одморим, да се позабавим породицом и децом. То бих јако волела да ми се догоди. Бескрајно сам захвална и поносна на саму себе, што сам успела све ове године да стоички издржим сама, без неких других начина. И увек говорим млађим колегама и колегиницама, да посвећење и вера у себе и у оно што осећате да имате као садржај да кажете људима, да ће кад тад наћи своје место под звездама. Стрпљење је, као у сваком послу, нешто што је у овоземаљском животу највећи изазов.

Музика

ГЛАС: Споменули сте да волите кафанску музику, коју још музику волите да слушате?

ЈАНЕВСКИ: Слушам музику по осећају и по тренутку. Толико је то широк дијапазон, поготово што се бавим глумом. Сматрам да ова врста посла даје ширину и лепезу разних ствари, тако да нисам никад била за музику стриктно фокусирана у једном правцу. Пратим  лични доживљај. Увек су ми текстови били битни,  кад је добра прича, кад је нешто што ја разумем на емоционалном, интуитивном или подсвесном плану, то је оно што пуштам. То може бити буквално од народњака, кафане, опере, до Моцарта и класичне музике.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.