Милена Дравић: И данас гинем за глуму

Овако се дива југословенског и српског глумишта Милена Дравић обратила публици отварајући други Фестивал Медитеранског и Европског филма у Требињу гдје ће јој данас бити уручена награда "Златни платан".

Глумица је награђена за изузетан допринос евромедитеранској кинематографији, а на југу Српске у понедјељак увече прославила је 55 умјетничког рада.

Глумица чије улоге није лако ни избројати, каријеру је почела управо на филмском сету у Требињу. Дравићеву је као средњошколку, која тада није ни помишљала да ће постати филмска дива, ангажовао Франтишек Чап у филму "Врата остају отворена".

- Драго што са својим првим филмом отварам фестивал у Требињу, а радујем се и што ће бити одржана ретроспектива још неколико остварења у којима играм. Нажалост, неки филмови нису могли да буду уврштени у програм ове смотре. Највише ме обрадовао сусрет са требињском публиком, који се десио после дуго времена - казала је Дравићева.

Публика је имала прилику да на отварању погледа и документарац о овој глумици, који  је режирао Здравко Рандић.  Говорећи о својој каријери дива истиче да је глумцу увијек комликовано да говори о улогама које је одиграо.

- Могу да кажем да сам од најраније младости, већ после другог, трећег филма, схватила важност и снагу посвећености и настојала да будем врхунски професионалац. И данас је тако. Управо нам то недостаје у 21. веку. Људи мисле да се ствари могу завршавати "офрље" и ником ништа - истиче глумица.

Осврнула се и на генерације које тек стасавају на српској глумачкој сцени.

- Апсолутно ми није јасно како је у толикој мери завладало незнање и површност. Свако треба да ради свој посао и да у оквиру тога пружи све најбоље од себе. А ово што сада видимо свуда око нас само је одраз јавашлука и незнања. Не знам да ли ћемо се ишчупати из тога, а морали бисмо. Овако, кад је квалитет дисквалификован, то шаље погрешну поруку младима -  каже Дравићева која је 1967. године добила награду "Златна ружа" за улогу у филму "Јутро" на филмском фестивалу у Венецији.

Улога у филму "Посебан третман" Горана Паскаљевића 1980. године донијела јој је награду на фестивалу у Кану. Сјећајући се својих првих филмова и награда наглашава да је за њу тај осјећај и данас фантастичан.

- Имала сам само 22 године када сам добила "Златну арену" у Пули. Ако сам до тада и била у дилеми хоћу ли остати на филму и да ли ћу наставити да радим овај посао, награда ми је дала одговор и пресудила. Од тада сам снимила више од 110 филмова. Печат моје каријере је филм "Прекобројна" који је ми и донио пулско признање - открила је глумица која је улоге остварила и у филмовима "Козара" Вељка Булајића, "Човјек није тица" Душана Макавејева и "Девојка" Пурише Ђорђевића.

Сада, каже, има нешто скромније жеље.

- Без доброг здравља нико нема велике шансе. Доста сам себе здушно давала свему. Послу се предајем сто одсто. И данас гинем за глуму. Требало би да "смањим гас" ако желим да останем у животу и наставим да радим. Ипак, морам да бирам пројекте у којима су ангажовани професионалци. Трудим се да бежим од сваке врста хаоса и неорганизованости које нам отимају најбоље од живота и душе - прича Дравићева коју публика радо гледа и у филмовима "Буре барута" и "Зона Замфирова".

Глумица се накратко срела са бившим ватерполистима "Леотара" који су статирали у филму Франтишека Чапа. Успомене су  оживљене, а онда је глумица прошетала Требињем, тражећи стазу своје филмске младости.

Неро и "Битка на Неретви"

- Радујем се што је у програму требињског фестивала и ретроспектива остварења мог италијанског колеге Франка Нера, са којим сам играла у филму "Битка на Неретви" - каже Милена Дравић.

Ретроспектива

Публика требињске смотре има прилику да погледа неколико филмова у којима игра Милена Дравић. То су "Врата остају отворена", "Дјевојка", "Хасанагиница", "Љубавни живот Будимира Трајковића", "Није лако с мушкарцима", "Бумеранг" и "Бановић Страхиња".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.