Миланко Боровчанин Ромсок: На стазама Андрићевог приповиједања
Миланко Боровчанин Ромсок, иако по занимању медицински техничар, своју креативну енергију посветио је књижевном стварању и лијепој писаној ријечи.
Са крајем прошле године под његовим именом изашло је 10 књига, од чега пет збирки пјесама, двије приповједака, два романа и књига прича и записа. Ових дана дошла је и једанаеста - путописна прича са насловом "Куд год да кренем, теби се враћам поново".
Најновија књига у издању "Жиравца" из Пожеге са 270 страница, за коју је, да би је објавио, Боровчанин средства сакупио берући љекобиље и гљиве по шумама Романије, има четири цјелине.
Почиње причом "Од Романије до Свете Горе", а онда ту су: "У граду широких видика" (Москва); "Куд год да кренем, теби се враћам поново" (Косово и Метохија) и "Срце пуно звијезда" (Маглић, Волујак, Зеленгора и Трновачко језеро), за коју рецензент Недељко Бабић у осврту на ову књигу под насловом "На фундаменту андрићевске путописне прозе" каже:
- Миленко Боровчанин Ромсок, аутор више запажених збирки поезије и једне антологијске поеме ("Нећу никуд, не дам ништа"), као и изузетно читљивих и филмичних романа ("Сновиђење" и "Заклетва") и књига прича ("Јауци из таме") нуди нам ново изненађење рукописом путописне прозе "Куд год да кренем, теби се враћам поново". Пред нама је оригинално дјело на андрићевском фундаменту и арматури... Кроз овакво дјело, као на длану, види се свети Хилендар, света Москва и пресвето Косово и Метохија, Рашка.
И тако редом, ређају се описи онога што је Ромсок видио и пренио на папир. Из тога ће читаоци имати прилику да много тога науче и доживе прелиставајући било коју цјелину књиге, која је ових дана изашла као једанаеста из његове књижевне радионице.
- Књига је веома рано ушла у мој живот. У моје село Подгајине на Романији још док сам био у првом разреду основне школе почео сам их читати. Како сам растао квасала је и моја жеља за читањем, али и куповином књига. Са бајки и других књига за дјецу брзо сам прешао на Ћосићево "Далеко је сунце" из кога ништа нисам успио да схватим осим што ме дубоко дирнула судбина Гвоздена, Вука и оног дјечака Малише. И тако од књиге до књиге дођох до Ћопића, Андрића, Достојевског, Јесењина, Пушкина, Толстоја, Ремарка, Золе, Хемингвеја и других домаћих и свјетских класика - истиче Боровчанин.
И писање је, како каже, почео већ у основној школи. Његови радови читани су пред разредом, на дружењу са вршњацима, објављивани на школским зидним новинама...
- "Озбиљног" писања латио сам се спонтано у данима и ноћима, кад су мировале канонаде и плотуни током одбрамбено-ослободилачког рата. У почетку биле су то родољубиве пјесме које је рат изњедрио. Једна по једна и напабричило се толико тога да сам по наговору пријатеља направио и прву књигу. Дао сам јој наслов "Са вама сам умирао и ја". Тај мој првенац 1996. издао је "Свет књиге" из Београда, а из наслова се види коме сам га намијенио - прича Боровчанин.
Након што се "омрсио" и отворио своју торбу напртњачу, у којој је било безброј папирића на којима је најчешће у пролазу биљежио своје пјесничке опсервације и скице будућих пјесама, почеле су се редати нове пјесме и нове књиге.
Мисли
- Ово је земља маслина... Овдје се мирис маслина надгорњава с мирисима мора и борових шума. И један, и други, и трећи, увећавају капацитет плућа. Можда овако и рај мирише. Можда је овако и лијеп. То не знам, али сам сигуран да је ово рај на земљи. Овдје богови нису били скучене руке кад су своје дјело украшавали. Хвала им и у моје име - дио је из Боровчанинове нове књиге.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
