Милан Ненадић: Завјештање за Гаврила

Александра Маџар
Милан Ненадић: Завјештање за Гаврила

Нови Сад - Направио сам избор из моје поезије, стотинак страница, под насловом "Венац за Гаврила, завештање". Спремам се да обележим годишњицу Гаврила Принципа.

Испричао је ово за "Глас Српске" цијењени српски књижевник Милан Ненадић међу чијим се поетским бисерима налази и "Венац за Гаврила".

- У овој збирци нашле су се неке песме које су претходиле "Венцу за Гаврила" и неке које су настале касније. То је Гаврилова годишњица, ко ишта разуме. Јер ми није јасно зашто би то била годишњица Сарајевског атентата. Не каже Црњански узалуд да њему треба дићи Видовдански храм - нагласио је Ненадић.

Нада се да ће наћи издавача који ће му објавити нову збирку, јер је, како каже, ово тешко вријеме за писану ријеч.

- И кога још занима стари мајстор, његова рука и длето, његова прастара смрт. Још је само један песник знао да каже да су у праву били стари мајстори. Свакојака тртљања мене не занимају. Ко не зна за класични канон и ко га не поштује, није морао ни да се упусти у залудан посао који се зове - бити господар речи, господар излишног сјаја - сматра пјесник.

Ненадић, који је радо виђен гост на промоцијама у РС, каже да га за Бањалуку поред брата Мирка, везује много људи и сусрета.

- Пре свега, то су људи од пера, наша крајишка непосредност и радозналост скопчана са искреношћу. Крајишници се нису дали и неће се дати. Богу хвала, имали су од кога и да уче - Пелагић, Кочић, Ћопић. Да је само та тројица - довољно је - додаје Ненадић.

Књижевник чија су дјела награђена бројним вриједим признањима и који је своју инспирацију испољио у више од двадесет књига, младим писцима упутио је искрен савјет.

- Нико се није родио стар и мудар. Чак се умре и стар, али се не сазна ништа. Реч је заводљива. Али кад се дође до сазнања да је реч личност, да је сведок о ономе ко је изговара, да је његов став - то је нешто. Нема спутавања - нагласио је Ненадић.

Млађе колеге подсјећа да треба да чувају лични печат и да се окрену чувању језика.

- Вриснути своје да одзвања под небеском куполом или вриснути језиком матерњим, артикулисано, до тога сам дошао. То би био и мој савет. А до себе доћи, ипак је најтеже - закључио је пјесник.

Најдраже награде

- Осим награда које помињете, највећа награда коју ми је даровао живот јесу кћерка и три сина. Ту, неизбежно, морам да поменем и моју супругу Илеану Урсу која је издржала све ове године. Не једном, рекао сам да не бих био моја жена да ми плате. А најдраже су ми, ипак, Ћопићева, Ракићева и Миљковићева награда - казао је Милан Ненадић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана