Матија Бећковић за "Глас Српске": Ниједна ријеч се није родила и не постоји без разлога

Рекао је ово за "Глас Српске" доајен српске књижевности, пјесник и академик Матија Бећковић, одговарајући на питање ко је у ствари Матија и зашто се шест деценија у вези с њим ломе копља хвале и осуде, пошто је за једне велики маг пјесничке ријечи, за друге глас мрачне прошлости, за треће велики патриота, за четврте опасни националиста.

ГЛАС: Покојни Михиз је за Вас, давно када Вас је упознао, написао да сте једноставно, једноставан човјек. Да ли сте у међувремену постали макар мало компликованији?

БЕЋКОВИЋ: Ја нисам, а Михиз јесте. Мало-мало чујем како неко с дивљењем прича о његовој "Аутобиографији о другима". А на крају, био је толико очајан да се ничему  није надао. 

ГЛАС: Занимљиво је да су бројни од поменутих нападача на Вас и неке Ваше колеге писце сада одједном постали веће жртве социјализама од људи чије су књиге и наступи забрањивани. Тако да Вас морамо питати, да ли Вам је сада драго што сте тако добро пролазили у оно вријеме, када видите тешку судбину ваших нападача?

БЕЋКОВИЋ: Морао бих себе много наговарати да говорим о тим људима. До последњег дана били су не само горљиви чланови партије, него и њене главосече, а сад  покушавају да другима теслиме своје биографије. Моћном Западу пријављују оне исте људе које су до јуче прогонили као присталице трулог Запада. И не чудим се њима него Западу који је изјавио: "Прошлост нас не интересује".  

ГЛАС: Дјетињство се провели школујући се од Колашина преко Славонског Брода до Ваљева и Београда, у тешким условима и оскудици, као син оца  несталог официра "погрешне" војске, без подршке и вјетра у леђа, осим уже породице. Међутим, што су изазови били већи, чини се да је ваша мотивисаност била досљеднија док "Вера Павладољска" није почела живјети у публици, толико да се ваш глас морао чути. Колико Вас је тај период одредио као писца и човјека?

БЕЋКОВИЋ: Није лако објаснити ни себи ни другима како си из таквог поретка изнео живу главу, а да не будеш сумњив. Писао сам песме и за то ми није требало ничије одобрење. Песме се пишу и данас као на почетку, пре свих столећа. "Довољно је имати парче папира, оловку и једну руку. Ако је срећа." А "имао сам  среће". Ту реч сам често чуо и од наших највећих писаца. А можда је за све најзаслужнија - молитва непознате душе.

ГЛАС: Преко шест деценија пишете, издајете, рецитујете, прошли сте с поезијом и уз поезију цијели свијет, хвалили су вас они који су знали, нападали углавном они који нису били дорасли, али када сте Ви лично и интимно схватили да све што пишете неко чује и осјећа, онако како жив човјек треба осјећати поетску ријеч?

БЕЋКОВИЋ: Ниједна реч се није родила и не постоји без разлога. И не може да умре. Још увек срећем људе тамо где им се најмање надам, који из празног новчаника ваде испресавијану моју песму коју чувају, изрезану из новина. Или ми цитирају неки стих за који сам мислио да га нико није запазио. Та награда се не може мерити ни са једном другом.

ГЛАС: Стихови из поеме "Праху оца поезије" гласе: "Више нас нема у реалном свету, али нас има свуд по интернету", звуче као горка опомена да нам је реалност ишчезла. Шта онда сви ми живимо?

БЕЋКОВИЋ: У младости сам певао како се плашим "да ме не стигне оно што смо измислили". А сада човечанству  највише и прети  баш оно што је човек измислио. То га је надмудрило и окренуло се против њега. О томе сам нешто више рекао у поеми "Наћертаније", коју је ових дана објавила Српска књижевна задруга. Реч је о дугом путовању од "Начертанија" до "Наћертанија", које се у наше дане неславно завршило. А то значи да још није крај. А крај ће бити тек кад све буде ок.

ГЛАС: Поменули сте једном приликом да је данас поезија све више резултат тимског рада па је пјеснике тешко разликовати. Сада се најављује да ће вјештачка интелигенција замијенити умјетнике од крви и меса, каква у том случају судбина чека пјеснике и поезију?

БЕЋКОВИЋ: Већ се поставља питање: "Чему човек?." Одавно је један мој земљак из неког нашег Невиђбога дозивао и питао: "Ђе сам ја ово? Ето те таман ту. А ђе ћу сад? Иди куд год оћеш!" Сада то питање понавља читав свет.

ГЛАС: У вашој родној груди сачуване су светиње, али уз храмове светиње су и језик, писмо, историја... Колико се оне чувају и колико је оних у Црној Гори којима је до њих истински стало?

БЕЋКОВИЋ: Ваше питање није довољан повод да о томе кажем све што мислим.

ГЛАС: Црна Гора се након три деценије опростила од Мила Ђукановића "Највећег демократе Балкана" или "Посљедњег аутократе Балкана", зависно од тачке гледишта, али његово погубно насљеђе у обје варијанте остало је да сије раздор и ране између народа из којег је потекао,  али га се у међувремену одрекао?

БЕЋКОВИЋ: Не бих се мешао у рад надлежних органа.

ГЛАС: Многи су Вам са обје стране Дрине замјерили што сте држали бесједу на прослави 9. јануара у Републици Српској.

БЕЋКОВИЋ: На славу се не зове. Могли су слободно и да дођу и да беседе. И били би добродошли.

Русија

ГЛАС: Потписали сте петиције против увођења санкција Русији, мислите да офанзиви Запада након успјешног "ослобађања" Србије, Ирака, Авганистана, Сирије не треба скромна подршка Срба, како би једнако успјешно спасили Украјину и Русију?

БЕЋКОВИЋ: Можда је моје мишљење старомодно и превазиђено. Али за мене би увођење санкција Русији  био  - инцест. А инцест у Србији још није озакоњен.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.