Матија Бећковић: Уникатни језик великог пјесника

Приредила: Александра Маџар
Матија Бећковић: Уникатни језик великог пјесника

Андрићград - Није моје да одајем признање признању које сам добио, али с обзиром на то да се то признање први пут додељује и да га додељује Андрићград, најважнији подухват после "На Дрини ћуприје" и да се везује за Андрићево име, не могу да прећутим да ме награда радује.

Рекао је ово признати књижевник Матија Бећковић послије лијепе вијести да је добио награду за животно дјело Института "Иво Андрић" за недавно објављене "Три поеме".

Баш као и увијек, свака његова реченица имала је посебну тежину, а Бећковић је овај пут изразио дубоку наду да би се и Андрић сагласио одлуком жирија.

Присјетио се и својих сусрета са српским нобеловцем.

- Знам да ме је Андрић узимао у заштиту тамо где је могао, а да ми то никада није рекао - нагласио је писац.

Награда се састоји од повеље и новчаног дијела, чији ће износ бити саопштен на уручењу 8. јануара у 13 часова у просторијама Института "Иво Андрић" у Андрићграду.

Поред ове вриједне награде Бећковићу, жири, који је радио у саставу проф. др Јован Делић (предсједник), Ранко Рисојевић и Маја Мандић, награду за најбољи роман у 2015. години додијелио је Владимиру Кецмановићу за његово дјело "Осама".

Велика књижевна награда Института "Иво Андрић" додјељује се у двије категорије - за укупан допринос српској књижевности аутора који је у протеклих пет година објавио запажено дјело и за најбољи роман објављен први пут у Србији и Републици Српској на српском језику од 1. јануара до 31. децембра.

Образлажући одлуку жирија, Делић је нагласио да је Бећковић спојио, као мало ко у свјетским размјерама, архаично и модерно, због чега су "његове поеме светски феномен, а не неки епски српски анахронизам, ограничен дијалектом и провинцијским међама".

- Бећковић је направио нешто што је готово немогуће у поезији. За поезију се обично говори да је монолошког типа, једногласна, а Бећковић је уневши причу, казиваче, ликове, учинио вишегласје. Оно што је најбољи роман остварио у светској прози, он је то учинио у поезији. По томе је уникатан - истакао је Делић.

Предсједник жирија упоредио је Кецмановићев роман са дјелима "Кад су цветале тикве" Драгослава Михаиловића и "Проклета авлија" Иве Андрића, нагласивши да је аутору, познатом по роману "Топ је био врео", поново пошло за руком да напише књигу која се чита и која ће се вјероватно бити превођена.

Интернационална награда

Оснивач и директор Института "Иво Андрић" Емир Кустурица је нагласио да ће награда бити врло значајна, посебно када се открије износ новчаног дијела и додао да намјеравају сљедеће године да је интернационализују.

- Сљедеће године ћемо разматрати и књиге писане на другим језицима, јер је и живот Иве Андрића заправо алманах интернационализма. Када завиримо у роман "На Дрини ћуприја" можемо пронаћи више нација него што их данас живи у Њујорку - рекао је Емир Кустурица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана