Матија Бећковић говорио стихове на Тргу слободе у Требињу: Језик је црква у којој пјесници служе

Ратомир Мијановић
Матија Бећковић говорио стихове на Тргу слободе у Требињу: Језик је црква у којој пјесници служе

Требиње - Академик Матија Бећковић био је гост "Трга пјесника" у Требињу, а Требињци су имали још једну прилику да чују омиљене стихове у ненадмашној интерпретацији њиховог творца.

Како то само зна Матија Бећковић, у суботу увече, са препознатљивим шармом и експресијом, говорио је мисли уткане у стих "под отвореним небом", а како каже бард савремене српске поезије, и за њега је то било посебно искуство.

- Од Требиња нема града коме је приличније да приреди на тргу вече поезије у 21. веку. Ту, поред споменика херојима и мученицима Првог светског рата, недалеко од Његошевог и Дучићевог споменика. Недалеко и од Грачанице, која је заменила Ловћен и на неки начин учинила Требиње новим Цетињем - казао је Бећковић.

Он је рекао да се на тргу "на којем су говорили толики песници, хероји и војевође и ове вечери служило језику и његовим законима", а што је посебно значајно - у граду и међу људима чији језик је Вук Караџић узео за књижевни српски језик и "који су сви други Срби учили да би правилно говорили".

- Језик је црква у којој песници служе. Сам језик, та црква, се не види, али се чује. И језик кроз песнике говори оно што хоће, а песници су ту да му не сметају и не подваљују - каже Бећковић.

На књижевној вечери Матије Бећковића представљено је и посљедње издање његових сабраних дјела - у 12 књига пјесама, поема и бесједа, које су приредили "Штампар Макарије" Београд, "Октоих" Подгорица и Андрићев институт из Вишеграда.

Манифестација "Трг пјесника" одржава се у оквиру "Требињских љетних свечаности", а организатор је Културни центар Требиње.

Кад бих знао да

Кад бих знао да бих се поносно држао

На робијама и пред судовима:

Жарио бих, палио, и све издржао

И свему се одупро голим удовима!

Кад бих знао да бих сто испод стопала

Сам ћушнуо и сам омчу намакао:

Вечности би се моја душа докопала

А мој џелат би за мном заплакао!

Ал бојим се да бих почео да молим

Да плачем, клечим и све да издајем,

Да бих сачувао само живот голи

На све да пљунем, на све да пристанем!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана