Марко Стојановић објавио стрип “До пакла и назад: Запис”: Споменик страдању српског војника

Нови албум по сценарију Марка Стојановића највећим дијелом нацртао је Драган Стокић Рајачки уз гостовање више цртача, а сам стрип бави се доживљајима добровољца Милутина, војника Моравске дивизије, и његовог коња Шарца који су се још у првом албуму наметнули као најупечатљивији ликови. Занимљиво је истаћи да је у питању први стрип албум икада урађен на лесковачком дијалекту, а обрађује, уз општепознате догађаје из Првог свјетског рата као што су одбрана Београда, повлачење преко Албаније и опоравак српске војске на Крфу, и мање позната дешавања карактеристична за Јужну Србију и Моравску дивизију, као што је Митровданска битка и 49 трећепозиваца на вјечној стражи на мосту преко Мораве.

Стојановић каже да је наставак на неки начин дјело ликова првог албума.

- Након што Драган Стокић Рајачки није хтео да престане да ради на ликовима које смо створили за “До пакла и назад”, позвао сам Милорада Вицановића Мазу, Ивана Стојановића Фикија, Владу Алексића, Дејана Седлана, Душана Божића и Миодрага Ивановића Микицу да истуширају Драганове цртеже у оловци, али и замолио Гезу Шетета, Игора Крстића, Боривоја Грбића, Горана Ћеличанина, Игора Стојановића, Небојшу Бачића, Стевана Лакића и Александра Анђелковића да ураде пратеће вињете за издање - рекао је Стојановић  за “Глас Српске” објашњавајући да је лесковачки дијалект посљедица ината.

Како је нагласио, приликом израде није баш сва мотивација била позитивна, већ је прорадио и инат.

- Призренско-тимочки дијалект, одабран за писање од стране таквих величина као што су Бора Станковић и Стеван Сремац, одавно је боксерска врећа коју у пролазу с висине распали ко како стигне, али је скоро та негативна кампања достигла недопустиве инстутуционално-педагошке висине. Зарад веродостојности, која је основни постулат историјског стрипа, војници Моравске дивизије свакако су морали да причају аутентичним дијалектом, али ако сам се можда и колебао да ли да га поједноставим или ублажим, учиним доступнијим, овакви су ме језички токови, преломили да истрајем у оригиналној намери - додао је он.

Издавач албума је Удружење љубитеља стрипа и писане речи “Никола Митровић Кокан”, а прва промоција албума одржана је ове седмице у Народном музеју у Лесковцу.

Сарадници

На раду око писања сценарија консултовани су Дејан Ђорђевић, Предраг Станковић и Далибор Ђорђевић, три писца из југоисточне Србије са вишегодишњим искуством око призренско-тимочког дијалекта. Писац Вуле Журић, познат по својој ратној прози, написао је  предговор, а поговор др Павел Пилх, који је у родној Чешкој докторирао радом “Југословенски и постјугословенски ратни стрип 1918 - 2018”. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.