Марио Ћулум, драматург и професор, за “Глас Српске”: Све нас води свети позив да стварамо

Овако је разговор за “Глас Српске” започео драматург и професор на Академији умјетности у Бањалуци Марио Ћулум, осврћући се на јубилеј Академије умјетности која ове године обиљежава 25 година постојања.

- Када се осврнем уназад могу да сагледам шта се све промијенило за ових 25 година у културном и умјетничком животу Српске јер сам прво био студент Академије умјетности, а данас сам предавач и обављам дужност продекана за наставу, тако да имам увид у сва три студијска програма. Академија умјетности се састоји од студијског програма ликовних умјетности, драмских умјетности и музичке умјетности - додаје Ћулум.

ГЛАС: Шта је све Академија донијела умјетничком свијету Српске?

ЋУЛУМ: Наши наставници и студенти носе репертоар позоришних кућа у Републици Српској и региону, њихови радови и инсталације красе зидове галерија и изложбених салона широм свијета, а концертне дворане су испуњене музичким програмима и наступима наших бивших и садашњих студената. Академија умјетности је настала на иницијативу, прије свега, људи из свијета драмских умјетности. Затим су се прикључиле и колеге са ликовних и музичке умјетности. У националном театру до оснивања Академије број школованих глумаца је био занемарљив. На Радио телевизији Републике Српске није постојао школован кадар, ни сниматеља, ни монтажера, ни реализатора осим људи који су дошли са пријератне Телевизије Сарајево. Многе националне и историјске теме нису биле обрађене, ни у позоришту, ни на филму. Постојао је празан простор који је оснивање Академије умјетности испунило и показало да је та племенита иницијатива била оправдана.  

ГЛАС: Њено оснивање је у ствари донијело промјене и неку врсту препорода овдје.

ЋУЛУМ: Највише се осјетио процват у Народном позоришту Републике Српске и Дјечијем позоришту Републике Српске. Бивши студенти Академије умјетности данас су прваци позоришта. Студенти ФТВ смјера равноправно са колегама у региону учествују у стварању телевизијских серија и играних и документарних филмова. Не постоји филмски фестивал у окружењу на којем неко од наших студената није добио награду. Студиј продукције смо започели 2013/2014. године. До сада су завршиле двије генерације дипломираних продуцената. Њихов рад се осјети и у позоришту, и на филму и на телевизији. Поготово је значајан допринос унапређењу филмске индустрије и оснивање Аудио-визуелног центра Републике Српске гдје је залагање бивших студената смјера за продукцију значајно, било да су запослени у центру или су корисници његових услуга. Академија умјетности је љепши дио Универзитета у Бањалуци, а студенти и наставници Академије чине љепшим живот свих грађанки и грађана Републике Српске.

ГЛАС: С обзиром на то да предајете младим људима, који из године у годину доносе своју љубав према глуми, позоришту и филму, како посматрате тај студентски свијет овог тренутка? Какве промјене доносе нове генерације, шта уочавате у њиховом односу према том глумачком свијету и ономе што они доносе у тај свијет?

ЋУЛУМ: Свака нова генерација доноси своја интересовања, али оно што је свима заједничко је љубав према умјетности и само је начин изражавања те љубави другачији из генерације у генерацију. Мијења се форма, језик, симболи. Млади људи проналазе нове начине да дођу до крајњег конзумента њихове умјетности, да представе свој рад и себе свијету који их окружују. То нису више самозатајни умјетници, они користе предности друштвених мрежа и нове технологије, било да их укључују у своје умјетничке креације или за пласирање умјетничких дјела. У складу са духом времена на Академији умјетности смо иновирали постојеће студијске програме и уводили нове смјерове попут анимираног филма и интермедијалне умјетности. Ослушкујемо потребе друштва у којем живимо. У току је и акредитација смјера за снимање и дизајн звука. Труд и рад се осјетио и ове године јер смо имали 30 одсто више пријава него претходне године, на 121 мјесто расписано конкурсом било је 166 пријава.

ГЛАС: Као драматургу шта Вам је посебно значајно да пренесете другим студентима? И шта бисте рекли да је неко Ваше најважније усмјерење у том смислу, шта бисте вољели да реализујете, а још нисте?

ЋУЛУМ: Свако ко упише било који умјетнички факултет посједује љубав према умјетности. На умјетничке академије нико не долази силом. Све нас води свети позив да стварамо и креирамо. На школама попут Академије студенти могу да се науче основама заната. Мој првенствени задатак је да студенте упознам са вјештинама драмског писања и сценаристике. Али, мој превасходни циљ као педагога је да студентима омогућим да постану бољи људи, да се образују у професији коју воле и да се изборе за свој професионални статус. Смјер за драматургију је покренут прије 20 година доласком професора доктора Маје Волк. Од тада до данас драматургију је уписало осам генерација. Имали смо бројне професоре из региона: Марка Ковачевића, Бошка Милина, Синишу Ковачевића, Ивана Правдића и Тању Шљивар. Објавили смо двије књиге испитних радова студената драматургије, а многе од испитних драма су објављене у часописима и изведене на сценама позоришта у региону.  Циљ ми је да у будућности у свим професионалним театрима у Српској буде запослен један драматург, да позоришта ангажују драматурге да заједно са редитељима учествују у раду на представи.

ГЛАС: Како посматрате стање с драмским текстом у Српској? Шта је добро, а шта још треба мијењати?

ЋУЛУМ: За сваку похвалу је конкурс Министарства просвјете и културе Републике Српске за савремени драмски текст реализован у сарадњи са позориштем из Градишке. На поменутом конкурсу друго мјесто је освојила драма Свјетлане Ђурић, наше бивше студенткиње, која је њен испитни рад са 4. године студија. Такође, радови два наша студента настали у току наставе драматургије ушли су у ужи избор поменутог конкурса. Надам се да ће и НПРС наставити да расписује конкурс за савремени драмски текст. Конкурси су подстицајни, поготово за младе ауторе. Треба радити на афирмацији драмског стваралаштва за дјецу. Не постоји ни један конкурс у Републици Српској за оригинални драмски текст за дјецу. Учешће студента драматургије, било бивших, било садашњих, у раду позоришта у Српској је и те како видљиво. Тренутно, на другој години студија драматургије имамо Николу Станишића, добитника награде на конкурсу Стеријиног позорја за савремени драмски текст. То је његов лични успјех, али и успјех Академије умјетности. Александар Васиљевић, студент четврте године, је ангажован на раду на представама у ДПРС и НПРС. Још чекамо праизведбу драма ових и других младих аутора на сценама професионалних позоришта у Српској.  Чекам да им неко укаже повјерење, а они ће га оправдати. На бањалучким сценама нисмо доживјели ни извођење драмских текстова наших награђиваних драмских списатељица које су завршиле драматургију на ФДУ - Тање Шљивар и Виде Давидовић. Сви говоре да текстова нема. Има их, али неко треба да их прочита и предложи за постављање на сцени. Тај неко би могао да буде нпр. драматург запослен у позоришту.

Будућност

ГЛАС: Гдје видите Академију умјетности у наредних 25 година?

ЋУЛУМ: Наши студенти након завршеног основног студија своје школовање настављају на факултетима и академијама у региону, Њемачкој, Русији и Америци. Надам се њиховом успјеху у иностранству, али и повратку и да ће знања и вјештине које су стекли вани имати прилике да пренесу својим колегама и будућим генерацијама у Републици Српској. За 25 година на Академији умјетности видим нове студијске програме, нове смјерове и нове младе људе који ће својим радом обликовати умјетнички и културни живот Републике Српске као што су и прве генерације студената Академије утицале на културу и умјетност у послијератном периоду.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.