Мариловић: Признање, попут свитања, рауведрава и грије дух пјесника

Она је једна од добитника престижне награде "Печат вароши сремскокарловачке", коју додјељује институција културе "Бранково коло" за најбоље пјесничке књиге на српском језику.

"На овој стази, чини ми се, ја сам путник на уранку јер стварањем посвуда уочавам младост живота. Награде су ту да стишају сујету. Прва ствар која ми буде у глави - нисам сама, а друга - сада мирно настави и даље да радиш. Пјесма је за мене покрет отпора за духовно јачање", наводи Мариловићева.

У интервјуу Срни она напомиње да је до сада објавила четири књиге поезије, роман и збирку есеја, а да је награду добила за књигу духовне поезије "Ноћи дуге у прогонству" у издању "Арт принта" из Бањалуке.

"Та књига настајала је сасвим спонтано дуг низ година, а с обзиром на духовну тематику окончана на Божић 2022. године. Вјерујем да сваки човјек понекад осјети како живи у туђини. Често не схватамо шта нас то заправо тишти, па једноставно кажемо: `Не припадам овоме времену`", каже Мариловићева.

Она истиче да су пјесме настајале у тренуцима када јој се ћутало, а у души је била распричана, те да је замислила да збирка пјесама буде попут мале интимне књижице за утјеху читаоцу.

"Одлучила сам се за форму Псалтира - да се може носити у унутрашњем џепу, поред срца. Не сасвим случајно, почиње `Молитвом јутру`, а затвара се `Молитвом пред сан`. Морам признати да сам имала ту ријетку срећу да на манифестацијама `Бранковог кола` упознам сестру по духу Дајану Петровић, пјесникињу и теолога. Отуда се као сасвим природна ствар наметнуло и то да баш она напише осврт на моју књигу", истиче Мариловићева.

Она наводи да је имала част да упозна изузетну пјесникињу Жељку Аврић, која је, као један од чланова комисије за додјелу награде "Прекодрински књижевни сусрети", осјетила потребу да књигу још у рукопису вреднује и напише осврт.

Мариловићева напомиње да је стицајем околности, или због свога карактера, све одлуке одувијек доносила самостално.

"Морам признати да сам имала изузетну срећу да на почетку свога пута сретнем уредника издавачке куће `Бранково коло` Ненада Грујичића, од кога сам учила. Нисам од оних који се жале на свакодневицу. Међутим, таленат је само потенцијал – то већ знамо. Отуда ћу додати: `Ако животиње не поједу жирове, из сваког жира се може развити храст`", каже Мариловићева.

Александра Мариловић сматра да времена нису једноставна и да је потребна истрајност у оном чиме се човјек бави.

"Сјетите се библијске асоцијације из мога наслова, након изгнанства није нам ни обећано да ће бити лако. Књига `Ноћи дуге у прогонству` је моје унутрашње рвање. Знам само као и сви ви - ако изгубимо дух, шта нас онда спасава? Чиме да упалимо свјетлост у очима? Отуда сам у помоћ, уз поступак инвокације /латински, `зазивати`/, дозвала Светога духа, заштитника поезије. Овај поступак није непознаница у књижевности", напомиње ова књижевница.

Мариловићева наводи да током стварања пјесник, тражећи инспирацију, "зазива више силе".

"Инвокацију музама имамо у античкој књижевности, затим у средњовјековној. А негдје само малу ознаку крста на мјесту наслова", указује Мариловићева.

Она истиче да је "Печат вароши сремскокарловачке" једна од најстаријих и најугледнијих пјесничких награда у региону.

У сусрет прослави 200 година од рођења Бранка Радичевића идуће године, та награда биће новим лауреатима свечано уручена на "Прољећним Бранковим данима 2024" у Сремским Карловцима, у чувеној и најстаријој српској гимназији, гдје се Алексије Радичевић, касније познат као Бранко, школовао од 1835. до 1841. године.

Александра Мариловић је претходно добила и награду "Стражилово" 2012. године.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.