Марија Пилиповић, флаутисткиња, за “Глас Српске”: Умјетници музиком причају причу

Рекла је ово за “Глас Српске” флаутисткиња Марија Пилиповић, која свира флауту, пиколо и алт флауту, чланица ансамбла “Флутете” који ће у понедјељак у 21 час наступити у Арт дворишту Банског двора. “Флутете” осим ње чине Сунчица Лончар (флаута и бас флаута) и Дејан Јанковић (клавир).

- Од ауторских композиција за овај концерт извешћемо дјела Љубомира Николића и Хајрудина Мухића - додаје Пилиповићева.

ГЛАС: На репертоару ће се наћи Доплерова, Кларкова, Мухићева и Николићева дјела, композиције различите тематике и емоција. Када говоримо о флаути, колико је тешко управо овим инструментом пренијети све те различите емоције које музика умије да прикаже?

ПИЛИПОВИЋ: Путујући кроз различите музичке стилове приказаћемо како се кроз деценије развијао композиторски доживљај флауте као инструмента, солистичког, али и у камерном ансамблу, те колико су композиторске идеје различите. Оно што сматрамо интересантним јесте то што ће публика моћи да чује широк спектар звучних могућности нашег ансамбла. Извођачи преносе емоције или расположења на публику, без обзира који инструмент свирају, и како су бројни умјетници рекли, они причају причу, тако да остаје на нама да увијек досљедно препознамо  и осмишљено реализујемо композиторске идеје.

ГЛАС: Мухићева композиција коју ћете извести носи назив “Altered brain”, дјело које је инспирисано џезом и носталгијом, у којој су, како је аутор навео, музиком описана стања ума и стресне ситуације. Колико Вам је музика неки облик суочавања са стресним ситуацијама свакодневице?

ПИЛИПОВИЋ: Умјетност, музика или рад уопште пружају човјеку могућности ослобађања од стреса или лошег расположења. Сваки процес рада, вјежбања или стварања може да донесе доста изазова, питања, али тражење рјешења и успјешна реализација је оно што пружа осјећај среће и задовољства и омогућава напредак појединца. Умјетници имају срећу да своја унутрашња расположења или питања прикажу у својим дјелима или интерпретацији те на тај начин “испричају” своја искуства, дилеме и емоције са којима се сусрећу у свакодневном животу.   

ГЛАС: На програму концерта наћи ће се једна занимљива композиција Љубомира Николића “Од записаног” - игра звука, свјетла и покрета. Пошто је то нешто налик музичком театру, занима ме, колико је Вама то занимљив дио умјетности? И који је то неки најбољи начин увезивања музике и позоришта у ту неку заједничку игру?

ПИЛИПОВИЋ: Музички театар као стил је присутан у савременој музици и заступљен међу композиторима и извођачима. Композитори модерног времена су схватили да публика жели да музику доживи свим чулима, али и да музика може да пружи тотални чулни доживљај. Управо из те идеје се и развио музички театар који нуди спајање различитих елемената театра и музике, кроз говор, покрет, мимику и др. Сада музичар има и нову улогу, а то је улога глумца, наратора, понекад и плесача. Ова врста перформанса захтијева другачије вјештине, али нама се свидјела идеја Љубомира да компонује у смјеру музичког театра, те по реакцијама публике и струке сматрамо да успјешно реализујемо ову умјетничку причу.

Фестивал

ГЛАС: С обзиром на то да “Флутете” већ неколико година организују Дане флауте, каква су Ваша искуства и утисци што се приближавања овог инструмента публици (посебно најмлађој) тиче?

ПИЛИПОВИЋ: Дани флауте се ове године реализују шести пут. Сваке године радимо на томе да угостимо квалитетне умјетнике/предаваче из земље и иностранства који ће учесницима пружити нова искуства, савјете, али и угодну атмосферу рада и дружења. Оно што ми у оквиру манифестације развијамо је и заједничко свирање у оркестру, који учесницима пружа несвакидашње искуство јер учествују у раду и свирању оркестра са преко 40 чланова. Некима је то први сусрет са пиколо, алт или бас флаутом. Флаута је код нас инструмент који је популаран код дјевојчица, али све више се повећава и број дјечака који је свирају, те ћемо ове године угостити двојицу мушких, изузетно успјешних флаутиста.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.