Љубомир Симовић: Ријалити програми нас деле од књига
Врхунска уметност може да нас заштити од много ружних ствари. Међутим, између нас и врхунске литературе постављене су многе препреке које се зову "Фарма", "Велики брат", "Прељубници"... У борби са њима ми смо врло неравноправни, јер не побеђује онај ко располаже највишим вредностима, него онај ко име највише новца.
Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник и академик Љубомир Симовић, чија је трилогија "Планета Дунав" објављена поводом награде "Златни кључ Смедерева".
* ГЛАС: Шта све повезује Ваше три књиге, осим Дунава, којем сте дали и статус планете?
СИМОВИЋ: Дунав је тај статус добио на најприроднији начин. Пре свега, он повезује низ европских земаља, да би се на крају, са свим што је понео из њих, улио у Црно море. Узбудљиво ми је што Дунав повезује различите народе, културе и језике, али ми је најинспиративније било то што повезује различита времена. На Дунаву осећам и данашњи дан, али и неки дан из доба из неолита, из винчанске културе. У време када се све раздваја и распада, та река ме привукла као нит која нас повезује.
* ГЛАС: Ваша "Хасанагиница" недавно је постављена на сцени Народног позоришта Републике Српске, а "Чудо у Шаргану" у Вашем завичају, у Ужицу. Да ли је највећа похвала за писца да му драме живе на сцени?
СИМОВИЋ: Једна од похвала за књижевнике је и чињеница да њихове књиге излазе из оквира матерњег језика. Лепо је када песме буду преведене на неке друге језике, а драме доживе премијере на сценама светских позоришта.
* ГЛАС: У једном интервјуу рекли сте да читате класике, као и да смо данас "бомбардовани" ријалити програмима. Како да се боримо против тога?
СИМОВИЋ: Иако читам и нове писце, редовно се враћам књижевним класицима. Они су најбољи оријентир да се човек снађе у праћењу нових појава у уметности. Најчешће се враћам песницима и поново читам песме које одавно знам напамет. Међу писцима које читам су Гогољ, Чехов, Достојевски, Флобер. Са највећим задовољством поново читам Џојса. На уму увек имам тврдњу Марине Цветајеве да све треба мерити само високом мером. Врхунска уметност може да нас заштити од много ружних ствари. Међутим, између нас и врхунске литературе постављене су многе препреке које се зову "Фарма", "Велики брат", "Прељубници"... У борби са њима ми смо врло неравноправни јер не побеђује онај ко располаже највишим вредностима, него онај ко име највише новца.
* ГЛАС: На којим су свјетским сценама игране Ваше драме и имате ли нових превода књига на друге језике?
СИМОВИЋ: Књига песама под насловом "Планет Донава ин друге песми" објављена је пре неколико дана у Љубљани. Обрадовало ме што је Народно позориште Републике Српске поставило на сцену "Хасанагиницу". Такође, мало пре бањалучке премијере, "Хасанагиница" је оживела и у Истанбулу. У исто време ова драма је изведена и на једној радио станици у Француској. "Чудо у Шаргану" се игра и у неколико француских позоришта. Међутим, моја најизвођенија драма је "Путујуће позориште Шопаловић", која се последњих двадесетак година непрекидно изводи у позориштима широм Француске. Постављана је и на позоришним сценама у Пољској, Чешкој, Белгији, Швајцарској, Канади, Јапану... Једини континент на коме се ова драма није појавила је Аустралија.
Књижевници из Српске
* ГЛАС: Колико пратите рад књижевника из Републике Српске?
СИМОВИЋ: Трудим се да што више пратим оно што се дешава у књижевности Републике Српске, али и земљама у окружењу. Са Српском је то због много ствари једноставније. Поделе које су се деведесетих десиле на простору Југославије нанеле су много штете култури. Много информација о младим писцима из окружења добијемо на Сајму књига у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
