Љиљана Чекић, глумица Народног позоришта РС, о ауторском пројекту, улогама, театру за Глас Српске
Ријетка су времена која су наклоњена умјетницима, а нема велике умјетности без снажне подршке средине у којој се она ствара. Зар не звучи чудно да у исто вријеме у истом граду живе и Микеланђело и Леонардо? Могли су да стварају јер су имали подршку Лоренца Медичија, човјека који је управљао Фиренцом, најбогатијим градом свог времена.
Ријечи су ово глумице Народног позоришта Републике Српске Љиљане Чекић, која је публици позната и по улогама у Студентском позоришту Бањалука, али и по ауторским пројектима.
Ауторски пројекат ове глумице ТВ ЖУР(Т)НАЛ & и "Пиле и кокош" премијерно је изведен у фебруару, а бави се квалитетом
телевизијских садржаја.
- Телевизију не гледам ни често ни дуго као што је то некадабила навика свих нас. Сада смо углавном усмјерени на интернет
и сами бирамо врсту садржаја. То је са једне стране добро јер имамо могућност избора, а са друге стране губимо осјећај како
заправо функционише средина у којој живимо. Примијетила сам да су веома популарни садржаји за које понекад помислим да то
нико нормалан не гледа. Имала сам потребу да направим пародију савремене телевизијске продукције и професија које
диктатом медија долазе у први план - каже Љиљана Чекић напомињући да су студенти са којима ради идеални
протагонисти такве врсте критике.
У улози мајке пјесника Алексе Шантића појавила си се у октобру прошле године у севдах драми "Што те нема".
- То је она врста представа коју публика воли. Топла, људска, лепршава, умивена... Наша публика, коју већином чине жене,
воли да гледа приче о љубави. То су тзв. касаштик (њем. Кассен-стüцк - онај који пуни касу) комади за које се увијек тражи карта
више - примјећује Чекић.
Неће, каже, ускоро радити нову самосталну продукцију.
- Мало сам се уморила. Ауторски пројекти су презахтјевни. Када су монодраме у питању, ускоро нас очекује 4. Међународни
фестивал монодраме младог глумца, који се одвија у оквиру Театар Феста "Петар Кочић". Надам се да ћемо имати прилику да
погледамо добре представе као и протеклих година. Конкурс још није затворен, па ко жели да се пријави није закаснио - позвала
је Чекићева. Трудим се, истиче, да погледам што више представа које се раде
у позориштима широм региона.
- Повремено се појаве неки занимљиви аутори, редитељи,
глумци... Нажалост, након извјесног времена њихова
промишљања се сведу на борбу са актуелном влашћу. То је мало
бљутаво, а изнад свега непоштено. Сви ти пројекти који су од
њих направили препознатљива имена су под покровитељством
политике која им пружа сасвим солидне услове за рад. Највећи
миљеници режима свој креативни рад претворе у борбу са
влашћу. Поштовала бих њихов активизам када би се одрекли
хонорара које им даје држава. Много је лицемјерја свуда око нас
- сматра Чекићева.
Када је у питању Бањалука, додала је, нема ту неких великих
одступања од других социјалних токова.
- Наше позориште је мјера наше средине. Ни велико ни мало, ни
елитно, ни провинцијско. Као и свака умјетност, у свом изразу је
чистија и племенитија од средине у којој дјелује. Када бисмо
имали неког Медичија могли бисмо бити и величанствени. Али
ми не живимо у најбогатијем граду свог времена, па је нонсенс
очекивати неке грандиозне пројекте. Према свецу и тропар.
Протежемо се колико нам је дуг јорган, а није баш велик -
закључила је Чекићева.
Талентима
потребна подршка
- Не вјерујем у флоскулу да таленат пронађе свој пут. Нађе га,
али какав је тај пут? Погледајте колико младих људи са
апсолутним слухом долази да пјева на ружичастим аудицијама.
Такав пут проналази таленат који нема подршку. Јадан,
сиротињски – каже Љиљана Чекић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
