Лингвиста Николај Гарбовски са Московског државног универзитета Ломоносов: Ријечи често нестају у преводу
Бањалука - Радећи експеримент о губљењу ријечи у преводу дошли смо до веома занимљивих података. Компонентна анализа, која је добро позната у лингвистици, показала је да мање од педесет одсто изворног остане у преводу.
Ријечи су ово проф. др Николаја Гарбовског са Московског државног универзитета "Ломоносов", који је гостовао на Паневропском универзитету "Апеирон" у Бањалуци. Гарбовски, који је професор на Факултету за превођење на "Ломоносову", одржао је два предавања на "Апеирону", насловљена као "Руска школа превода" и "Преводи у глобалном свијету".
- А ако занемаримо семантику и обратимо пажњу на естетску страну која карактерише превођење поезије и прозе, тада је подударност још мања. Код овог специфичног превода, када је ријеч о умјетности, битно је да утисак на читаоца буде идентичан као код онога ко чита изворни текст - примијетио је Гарбовски.
Осврнуо се и на специфичности руске школе превода.
- Битно је истаћи да је пресудну улогу одиграла вишевјековна традиција и да није тога било, не би ова школа имала своје посебно мјесто не само у Русији већ и у свијету јер је ова школа примљена међу 40 сличних школа широм планете - каже Гарбовски.
Истакао је да је сарадња са "Апеироном", која траје већ неколико година, одлична.
- Од првог дана та сарадња је била на научном нивоу. Прво је била одржана једна научна конференција, а постепено смо почели још комплетније да сарађујемо, што је подразумијевало академску област, размјену студената. Код нас су боравили студенти са "Апеирона". Такође, наши професори одржали су предавања у Бањалуци, што представља академски дио сарадње - рекао је Гарбовски.
Подсјетио је да су професори са "Апеирона" долазили на научне конференције организоване у Русији, али и у другим земљама.
- "Апеирон" је првенствено одлично организован, а не смијемо да заборавимо ни какве све научне конференције се одржавају на овом универзитету. Мој утисак је да овдје предају искусни, квалификовани научни и педагошки кадрови. А мени је посебно важно што осјећам да су неодвојиве двије области, педагошка и научна. Ово је врло озбиљна институција са којом вриједи и убудуће радити на заједничким научноистраживачким пројектима - сматра Гарбовски.
Словенски дух
- Увјерен сам да када бих се нашао сам на овим просторима, не бих био усамљен, без обзира на одређену језичку баријеру. Није то питање само заједничког, блиског сродног језика, него заједничког словенског духа - каже Николај Гарбовски.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.