Лектире »искасапљене« на страници екрана

На таквим сајтовима, који ничу као печурке послије кише, могу се пронаћи препричане лектире, а неки ђаци су признали да су на основу тога добили чак и високе оцјене у школи, а да стварно не знају ни какве су прве странице књижевног дјела. Умјесто да данима ишчитавају праву лектиру, многи ђаци је за десетак минута на екрану компјутера прочитају укратко препричану, анализирају Незевисне новине.

На интернет страницама као што су лектиреонлине.цом, лектирко.блогспот.цом, писмени.цом и другим могу се наћи кратко препричана дјела као што су "Орлови рано лете" Бранка Ћопића, те "Башта сљезове боје" и "Доживљаји Николетине Бурсаћа" истог писца. На многим сајтовима нема података ко их је креирао, односно ко тачно стоји иза њих.

Препричана су на само једној страници екрана чак и ремек-дјела Иве Андрића "Проклета авлија" и "На дрини ћуприја". Од "касапљења" нису били поштеђени ни авантуриста Том Сојер, "Мали принц", а ни роман "Дневник Ане Франк", који је преживио армаде нацистичке Њемачке, али како се чини, није еру модернних технологија. Осим сижеа саме лектире, могу се наћи упутства што би требало написати приликом израде једног домаћег задатка, од стилских фигура, заплета и фабуле романа те најчешћих питања која постављају наставници и одговора на њих, па све до главних ликова и њихових особина.

Случај са јунацима

Чак је у педесетак редова препричан и "Пинокио", лектира за други разред основне приче. Ту се за славног Пинокија каже да је био "безобразан, дрзак и лакомислен лутак", а послије постаје "племенит дјечак који њежно брине за родитеље". Један ученик Лука Р. се у коментарима пожалио да је због тако кратког садржаја добио "само двојку" у школи?!

За јунака Тома Сојера и поруку тог романа се каже: "Дјечје несташлуке треба схватити као најприроднију појаву." Ову препричану лектиру лајковало је чак 1.300 младих.

Сара Л., ученица основне школе, казала нам је да углавном чита лектире, али да постоје и оне које су јој досадне, па их онда нађе препричане на интернету.

Неки од родитеља дуго нису знали да постоје препричане лектире на интернету, па нису брижљиво пратили да ли њихова дјеца заиста читају романе.

"Моја кћерка, која је шести разред, ми је један дан признала како много њених другара из разреда не чита књиге него, када им наставница да задатак да ураде лектиру, они је једноставно препишу с интернета. Када сам то сазнала, остала сам без текста. Рекла сам јој да ништа не може замијенити лектиру и савјетовала јој да се држи штампане књиге, а не тамо неких препричаних небулоза, које су пуне грешака", казала нам је једна Бањалучанка.

Међутим, има и родитеља којима, изгледа, не смета то што њихова дјеца не прочитају цијелу лектиру, па је тако једна мајка на препричани Ћопићев роман "Орлови рано лете" оставила коментара који гласи: "Ово је супер, помогло је мојој кћерки око лектире и добила је пет."

Велика штета

 Миланка Бабић, декан Филозофског факултета у Источном Сарајеву и професорка српског језика, истиче како се образовни систем, нажалост, годинама уназад урушава.

"Друштво не посвећује довољно пажње образовању годинама уназад, а такође шири процеси глобализације су маргинализовали нашу културу у односу на свјетске трендове и енглески језик, а и те друштвене мреже које су постале саставни дио наших живота, нанијеле су нам велику штету", сматра Бабићева.

Истиче како књижевно дјело које је уврштено у план и програм даје добру васпитно-образовну поруку те критикује неморал и промовише морал и друге примарне вриједности.

"Интелектуална крађа је још тежи облик крађе него када у продавници узмете нешто са полица па нећете да платите, а до када ће то трајати, вјероватно све док такве ствари не почнемо најстроже кажњавати. Нажалост, сада живимо у једној културној и моралној баруштини у којој су заказале све ћелије друштва, почевши од породице, која врло брзо дијете препусти интернету, Фацебооку и другим тривијалним стварима и садржајима. А онда је ту и друштво коме породица, пријатељство, морал и поштење нису нормални системи вриједности. Добили смо много људи које носи колективна свијест и немеће неке обрасце понашања, те прави од њих бахате људе без неких великих вриједности", рекла је Бабићева.

Узроци и посљедице

Иван Шијаковић, социолог из Бањалуке, наводи да за овакво стање постоји више узрока, али да ће посљедице бити веома тешке, како по дјецу тако и по друштво.

"Узроке, прије свега, можемо наћи у општем стању друштва, које намеће да ученици не морају уопште да се труде да би постигли неки успјех као, рецимо, прије 30 година. То је једна врста имитације, коју дјеца виде на сваком кораку, то су видјели од својих родитеља, колега, породице. Узми, укради, превари, подвали, окористи се туђим радом, то су вриједности које су данас, нажалост, на снази", истиче Шијаковић.

Други разлог, по Шијаковићевом мишљењу, налази се у самом школству и код предавача.

"Ти наставници код којих ђаци преписују су обични тупавци и љењивци који не раде свој посао него кваре и деградирају професију, а ђаци и родитељи им се подсмијавају. Они не знају да приволе ђаке, да их заинтересују за књигу, да им је учине занимљивом. Њихова некреативност је један од разлога за такву незаинтересованост дјеце", рекао је Шијаковић.

Овај социолог сматра да ће посљедице таквог размишљања и рада бити најгоре.

"Таква дјеца ће бити мали, тупави, дрски и безобразни људи када одрасту. Видите, као што математика развија когнитивну црту личности човјека, тако књижевност развија хуманистичку и креативну. Они ће бити осакаћени са те стране, али оно што је сигурно је то да ће све надокнадити својом бескрупулозношћу, коју су научили и усвојили одмалена", рекао је Шијаковић.

Професори књижевности тврде да се препричавањем књига млади одвлаче од сложености дјела, лијепих реченица и на крају од саме писмености.

Ипак, професори, социолози и стручњаци из других области слажу се да ништа не треба скроз генерализовати, па тако још имамо талентованих ђака који редовно читају све лектире, пишу дивне саставе, пјесме, неки су написали и своје прве књиге те управо такви таленти враћају наду да неће будућност бити "генерације незналица".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.