Легенде које су нас напустиле у 2019. години

Заувијек су нас напустили они који су оставили дубок траг у нашим животима. Памтићемо их заувијек.

Михаило Миша Јанкетић

Један од највећих српских и југословенских глумаца Михаило Миша Јанкетић преминуо је у Београду. У богатој каријери одиграо је више од стотину улога у позоришту, највише у свом матичном театру - ЈДП-у. Огроман траг оставио је на филму, телевизији и радију, а добитник је најзначајнијих глумачких и друштвених признања - Добричиног прстена, Октобарске награде, четири Стеријине награде, Награде “Павле Вуисић” за животно дјело.

Игор Первић

Глумац Игор Первић преминуо је у свом стану, у 52. години живота. Глумио је у многим филмовима као што су “Црни бомбардер”, “Лајање на звезде”, “Буре барута”, “Сиви дом” и познатим серијама “Рањеник”, “Вук Караџић”. У посљедње време у јавност се вратио серијама шифра Деспот”, “Ургентни центар”, “Жигосани у рекету” и “Немањићи - рађање краљевине”.

Гордан Михић

Михић је преминуо у 80. години. Вијест о Михићевој смрти написала је његова ћерка Ивана Михић на Твитеру.

Његова дјела су бројни сценарији за филмове и серије који су ушли у историју домаће кинематографије.

Неки од њих су: “Самци”, “Кад будем мртав и бео”, “Вране”, “Камионџије”, “Чувар плаже у зимском периоду”, “Повратак отписаних”, “Лептиров облак”, Пас који је волео возове”, “Мала ноћна музика”; “Дошло доба да се љубав проба”, “Балкан експрес”, “Јагуаров скок”, “Варљиво лето '68”, “Сиви дом”, “Дом за вешање”, “Заборављени”, “Танго аргентино”, “Отворена врата”, “Горе доле”, “Црна мачка бели мачор”, “Она воли Звезду”, “Војна академија”, “Немањићи”..

Бранислав Петрушевић Петрући

Почетком новембра опростили смо се од глумца Бранислава Петрушевића Петрућија, који је преминуо у 64. години у свом дому. Супруга Нада је посљедње минуте Петрућијевог живота провела у нади да ће успијети да му спасе живот.

Петрући је своју каријеру започео на радију, у радијском програму Индексово радио позориште, гдје је заједно с колегама стварао забавни програм.

Зоран Ранкић

Телевизијски и позоришни глумац, књижевник и афористичар Зоран Ранкић преминуо је у 85. години у Београду, послије дуге и тешке болести. У јавности ће највише остати упамћен као Никола Калабић у серији “Последњи чин” и чувени Попара из “Срећних људи”.

Остварио је бројне улоге у филмовима и театру. Играо је у филму Здравка Шотре “Непријатељ народа”, филмовима “Клопка за генерала”, “Пета колона”, “Заклетва”. На сцени БДП-а одигране су његове драме “Скретница” и “Калемегданци”, и то у његовој режији.

Посљедњих година остварио је мање улоге у серијама “Љубав, навика, паника”, “Бела лађа”, “Мој рођак са села”.

Далибор Андонов Гру

Славни српски репер Далибор Андонов, познатији под именом Гру, погинуо је у Земуну након што је приликом вожње кајта упао у воду. Први албум Да ли имаш право је снимио 1995. године. Популарност добија пјесмом Бићу ту. Реп албум под називом Гру 2 издао је 1996. године, са њега су песме Петак, Срце, Доста ми је свега постале велики хитови. Посљедњи албум Тhe Ultimate collection издао је 2009. године, послије чега и неколико синглова. Радио је и као ди-џеј. Сарађивао је са бројним музичарима међу којима су Ајс Нигрутин, Тијана Дапчевић, „Дел арно бенд”, Марчело, „Бајага и инструктори”, „Монтенигерс”, Васил Хаџиманов.

Шабан Шаулић

Пјевач народне музике Шабан Шаулић погинуо је у тешкој саобраћајној несрећи у Њемачкој.

Бројним хитовима народне музике седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека стекао је велику популарност у региону. У току богате каријере од публике и од медија добио је надимак “краљ народне музике”.

Радио је и као музички продуцент. У богатој каријери започетој 1969. године, са 18 година, Шаулић је отпјевао бројне пјесме које су постале хитови - између осталих, “Гордана”, коју је посветио супрузи, као и пјесме “Дођи да остаримо заједно”, “Два галеба бела”, “Увенуће нарцис бели”, “Сине”, “Данима те чекам”, “Снежана”, “Одлазиш, одлазиш” и друге.

Марко Николић

Глумац Марко Николић преминуо је у 73. години у КБЦ “Звездара” Члан Народног позоришта постао је 1970. године. Играо је у позоришту, филму и на телевизији.

Телевизијску славу је стекао главном улогом у ТВ серији “Бољи живот” (1987, 1990), као и улогом Карађорђа, у неколико ТВ драма и у серији Вук Караџић.

Николић је био најпознатији по улози Драгише Попадића, званог Гига Моравац, из серије “Бољи живот”.

Остварио је низ антологијских улога у позоришту, на телевизији и филмовима, од “Девојачког моста”, “Ужичке републике”, “Петријиног венца” , “Дневника увреде 1993”, “Монтевидео, бог те видео”, “За краља и отаџбину”...

Добитник је награде “Павле Вуисић” за изузетан допринос умјетности глуме на домаћем филму и мноштва других награда.

Миодраг Радовановић Мргуд

Он је остварио читав низ рола на сцени Југословенског драмског позоришта, чији је био члан, а играо је и у другим театрима.

На малим и великим екранима остварио је 154 улоге, међу којима су Шицер у серији “Салаш у малом риту”, Командант Либек у “Балкан експресу”, Никола Пашић у “Колубарској бици” и Спиридон у “Боју на Косову”.

Никола Хајдин

Инжењер грађевинарства, рођен у граду Врбовско 1923. године, за дописног члана САНУ изабран је 1970, а за редовног 1976. године. Потпредсједник САНУ био је од 1994. до 2003, а предсједник у три мандата - од 2003. до 2015. године.

Био је професор Грађевинског факултета у Београду, гостујући професор на Савезној високој школи (ЕТН) у Цириху, гост-научник Швајцарског удружења за челичне конструкције.”Био је велики мостоградитељ, ван Академије и у самој Академији”, истакли су из САНУ.

Зоран Христић

Чувени српски композитор Зоран Христић преминуо је у 82. години у Београду. Опус Зорана Христића обухвата солистичка, камерна, вокално-инструментална дела, балете, музику за позориште, филм и телевизију и радиофонска остварења.

Добитник је више домаћих и међународних награда, међу којима и награде за животно дјело Мали принц.

Лауреат је и две Стеријине награде за сценску и две Златне арене за филмску музику.

Компоновао је музику и за отварање Олимпијских игара у Сарајеву.

Душан Макавејев

Један је од оснивача филмског црног таласа, филмова којима је критиковао труло друштво, како комунистичко, тако и капиталистичко: “Парада” (1962), “Човек није тица”, “Љубавни случај илли трагедија службенице ПТТ” (1967), “Невиност без заштите” (1968), “Недостаје ми Соња Хени” (1972), “Сњеет Мовие” (1973), “Горила се купа у подне” (1993)...

Добрило Ненадић

Ненадић је рођен у Вигошту, у Ариљу, гдје ће сутра бити сахрањен у 14 часова, пренио је РТС. Књижевни углед стекао је већ својим првим романом “Доротеј”, по ком је снимљен и филм.

Послије тога, објавио је и романе “Киша”, “Врева”, “Поплава”, “Деспот и жртва”, “Брајан”, “Сабља грофа Вронског”, “Победници”, “Мрзовоља кнеза Бизмарка”, “Хермелин”, “У сенци црне смрти”.

Петар Омчикус

Академик САНУ сликар Петар Омчикус преминуо је у 93. години

Рођен је 1926. године у Сушаку код Ријеке. Отац му је био подофицир у аустријској војци, а касније државни службеник и породица Омчикус је промјенила неколико мјеста службовања у Краљевини Југославији, од 1937. живјели су у Београду.

Те године Петар је започео учење сликарства.

Гроздана Олујић

Гроздана Олуијић рођена је 1934. у Ердевику, гимназију је завршила у Бечеју, а дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Први роман, “Излет у небо”, објавила је 1958, а услиједили су “Гласам за љубав” (1963), “Не буди заспале псе” (1964), “Дивље семе” (1967), “Гласови у ветру” и “Преживети до сутра” (2017).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.