Легендарни стип-јунак “Хогар страшни” слави 50 година: Сурови ратник меког срца

Прецизније, прва табла овог класика изашла је 4. фебруара 1973. године, а у сљедећих пет деценије стрип је постао планетарни феномен и један од најпознатијих радова у историји девете умјетности. Неустрашиви викинг Дика Брауна сталожено је одолијевао години производње, а његове епизоде, нарочито оне са почетка франшизе су биле толико креативне да се могу везивати и прилагодити и на савремено друштво.

Стрип је настао када је Браун почетком седамдесетих, након вишегодишњег рада на туђим стриповима и маркетиншким пројектима желио да покрене сопствени серијал и одмах му је на памет пао Викинг и његов властити надимак, који су му дјеца надјенула у шали - Хогар Страшни.

Замислио је јунака, пивопију и пљачкаша меког срца, који се не боји ничега и никог осим супруге Хелге, слаб је само на властиту дјецу Хамлета и Хонија и током његових авантура стално га прати вјерна десна рука Срећни Еди и вјерна посада његовог брода. Ту је још неколико споредних ликова попут пјесника Лута, пса Снерта, доктора Зука и других. Иако је номинално смјештен у миље породичног стрипа Хогар је вјешто пародирао базични жанр, кроз луцидан и сатирични хумор на односе унутар савремене, породице смјештене у мрачном средњем вијеку, авантуристички мачизам, историју, културу и митологију архетипова људске цивилизације.

Његов однос са строгом супругом, кћерком Хони, љепотицом непримјерних ратничких склоности, сином мекушцем Хамлетом, који чита књиге и купа се сваки дан или неспретним помоћником Едијем бесконачни је извор сјајних гегова у једном каишу, који ништа не губе својим понављањем, чак постају све занимљивији, утирући пут каснијим јунацима сличног профила попут Калвина и Хобса или Хомера Симпсона.

Посвећена и дубока љубав према породици и топлини дома маскирана интелигентним хумором и једноставним цртежом у вријеме мрачних седамдесетих и растућег цинизма модерног доба је оно што чини овај стрип ремек-дјелом које прераста жанровске стандарде своје умјетности.

Доајен домаће стрип-публцистике Зоран Ђукановић је давно примијетио у једном свом есеју да је Хогар мјерило вриједности оптимизма.

- Ликове у Хогару краси оптимизам и озареност у које нико од читалаца у почетку гега не верује. Ми са Хогаром учимо не толико да људској глупости одолимо, колико да јој не одолимо, да покушамо да је прихватимо са ироничном љубављу и саосећањем - рекао је Ђукановић.

Хогар је у суштини тип склон неумјерености у храну и пићу, избјегава кућне обавезе, пљачкаш је и не баш брижан муж и отац, али је ипак неодољив, јер је у њему лако препознати слабости, али и врлине сваког човјека на планети, што у великој мјери објашњава његову популарност. Чувени сценариста Теренс Сакс такође је дефинисао овај судар супротних квалитета као разлог зашто је Хогар симпатичан читаоцу.

- Хогаров рогати шљем, груба брада и чупава туника чине га помало пећинским човјеком или оперним викингом, али такође знате да Хогар има меки стомак, повремено откривен према оним које он воли - навео је Сакс.

Хогарове авантуре биле су објављиване у 1.900 новина широм свијета и превођене на 13 свјетских језика. Након Дика Брауна који се пензионисао 1988. године (преминуо 1989) рад на “Хогару” наставља његов син Крис, а касније и Гери Халгрен. Стрип је доживио безбројна издања, а у плану су филмске и анимиране адаптације, створена је видео-игра, а вриједност самог бренда процијењена је на стотине милиона долара. Прилично импресивно за једног викиншког пустахију из раног средњег вијека.

Регион

Занимљиво је да се на подручју бивше Југославије први каиш “Хогара” појавио само два мјесеца након свјетске премијере, у априлу 1973, на страницама сарајевског “Стрип-арта”. Касније је наставио да излази под окриљем “Стрипотеке”, “Забавника” и, у новије доба, “Политике”. Такође објављено је неколико интеграл албума, који су потврдили Хогарову домаћу славу и одличну репутацију код публике широм региона.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.