Лакоћа постојања и игре господина глумца
Београд - Комеморација поводом смрти великана српског глумишта Властимира – Ђузе Стојиљковића (1929-2015) одржана је јуче у препуној великој сали Атељеа 212 у Београду.
Многобројне колеге, пријатељи и поштоваоци, у присуству чланова породице, одали су му пошту минутом ћутања, на позив управника Атељеа Бранимира Брстине, који је затим подсјетио на биографију и плодну каријеру овог умјетника у позоришту, на филму, телевизији, радију.
- Опраштамо се од Ђузе на овој сцени на којој је безброј пута био величанствен, али он је припадао и многим другим сценама. Генерације публике су одрастале уз њега, а ми глумци смо од њега учили - рекао је Брстина.
Млади глумац Срђан Дедић прочитао је низ телеграма, од позоришта, институција и појединаца из земље и региона, у којима се изражава саучешће због одласка господина глумца, чија је лакоћа игре потирала рампу између сцене и гледалишта, од дивног и омиљеног човека.
Светлана Бојковић је истакла да су њеног драгог пријатеља красили огроман глумачки дар, али и карактер - отмјеност духа, свјежина, једноставност, лакоћа постојања.
- Глума је била његово бекство од профаног, начин комуникације са несавршеним светом, простор у којем се осећао слободним. Својим опусом обележио је једно доба којег се сећамо са носталгијом као времена са више радости и топлине у међуљудским односима - рекла је она, додајући да је била привилегија играти и дружити се са њим.
Небојша Илић је рекао да је за млађе глумце Стојиљковић био позоришни родитељ и помагао им да артикулишу уметност глуме.
- Заједно са другим великанима те генерације био је наш позоришни компас и сидро, а ми смо стално проверавали личимо ли на њих - изјавио је он.
Тихомир Станић је истакао да је Стојиљковић имао шарм, харизму, глас, али се није ослањао на те дарове, него је вриједно радио и цијели живот посветио "овом нашем занату или како неки кажу уметности".
Дирљив говор одржао је Светозар Цветковић, наводећи детаље и анегдоте из Ђузиног живота и каријере.
- Моја је срећа што сам играо уз њега. Носио је једну посебност, благост коју је стварало само његово присуство. Оно што је радио оставља нам смисао - нагласио је он.
На комеморацији су приказани инсерти и фотографије Стојиљковићевих улога и емитовани снимци његових пјесама, а на крају, симболично, "Још један прође дан..."
Посмртни остаци биће сахрањени у породичном кругу. Стојиљковић је рођен 30. јуна 1929. у Ражњу, а преминуо 17. јуна у Београду, послије дуже болести. Остварио је богат опус у позоришту, на филму и телевизији. Вољели су га и цијенили како колеге, тако и најшира публика.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
