Кустурица: Хандке је јединствена судбина која је успјела да привуче на себе пажњу

“Ја сам у једном тренутку помислио: ако он добије Нобелову награду, једино што ми не смијемо никад да урадимо је да признамо Косово”, рекао је Кустурица за “Спутњик”.

Упитан може ли се говорити о извјесној његовој сличности са Хандкеом, прије свега у тежњи ка слободи, али и примљеној “порцији удараца”, прослављени режисер је оцијено да “више личи на Хајдук Вељка”.

Кустурица открива да у књизи “Аутобиографија о Хандкеу” говори о човјеку који проистиче из највеће традиције европске књижевности, романтичарске, а касније и модерне и постмодерне, али је све то одбацио својим неконвенционалним језиком.

“Тај језик није имао широку публику, али је Хандке као појава имао огромну публику зато што је био једина копча са седамдесетим годинама, временом када се свијет бунио и имао право гласа. Ми данас живимо у времену апсолутне експлоатације и губитка позиције оних који треба да нам буду параметри”, објашњава Кустурица.

Прослављени режисер наводи да је књига испресијецана његовим путовањем и боравком у Стокхолму, са фиксацијом која је симболички представила Хандкеов живот.

“Замишљао сам га као човјека који прелази оне затегнуте сајле као маестро еквилибријум, као неког ко - у време кад не можемо да га нађемо телефоном или преко других - заправо наступа у фраку и са летвом којом одржава равнотежу”, каже Кустурица.

Кустурица наводи да је Хандкеов живот изван литературе био ход по жици, будући да је остао хришћнин “који се на нашем случају показао као неко ко је у стању да се жртвује за правдољубље”.

“Међутим, у Хандкеовом случају богатство и распон његовог експеримента је тема моје књиге и утолико сам помислио да би најбоље било да се зове жАутобиографија о Хандкеуж, иако постоји чувена 'Аутобиографија о другима'”, каже Кустурица.

Он напомиње да Хандке никад није дозвољавао да га прогута тржиште.

“Никад није чинио уступке тржишту, али видите како успијева та јединствена судбина да привуче на себе пажњу: чак и ако знамо да је био на нашој, српској страни, он је ипак добио Нобелову награду”, рекао је Кустурица.

Према његовим ријечима, Хандке је ходочасник, а његовој књизи он се зове Петар, апостол спелеолог.

“Зато што апостолски дјелује, али то дјеловање није смјештено између великих догађаја и тема. То је писац који је од сплитског чистача ципела правио свеца, а од своје посјете Скопљу кад је видио оне бројне капе – направио је читаву симфонију… Хандке нам је указао на тај занемарени свијет и, како је сам рекао на додјели Нобелове награде, на то да је усхићење највећа људска моћ”, подсјећа Кустурица.

Редитељ открива да је управо у збиру тих и таквих импресија које је Хандке оставио на њега написао ову књигу.

“То је роман испресијецан есејизирањем и реконструкцијом Хандкеових посјета Косову и Републици Српској. У сваком случају провео сам посљедњих годину и по дана борећи се са властитом неписменошћу – како рече један другосрбијанац, мада ја мислим да смо сви ми мање више неписмени док не докажемо обрнуто”, наводи Кустурица.

Он потврђује да су побуна, правдољубље и жртвовање кључне ријечи које су га трајно повезале не само са Хандкеом, него са свим људима са тим својствима.

“У Стокхолму се догодила побједа, велика, јер је награда доказ невиности његове душе. Иако је конзервативни хришћанин”, истакао је Кустурица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.