Kустрица: Бољшој је покушај одупирања фолку
Мокра Гора - Прослављени српски редитељ Емир Кустурица рекао је да је Фестивал класичне музике "Бољшој", као и Кустендорф, прилика да се млади умјетници сретну са старијим ауторима и охрабре их да реализију своје идеје.
На питање због чега се фестивал зове "Бољшој", Кустурица, који је његов идејни творац и оснивач, рекао је новинарима у Дрвенград да Руси имају велики број музичких композитора озбиљне музике и да је идеја била да аутори из цијелог свијета изводе дјела руских аутора.
Он је најавио да ће то бити образац који ће се примењивати и наредних година, а планирано је да на фестивалу, под покровитељством Гаспромњефта, који је ове године уз наступе Јурија Розума и Немање Радуловића, окупио око 100 младих такмичара из Србије и Русије, учествују и извођачи са Запада и Далеког истока.
Првобитно Кустурица је имао идеју да свако годишње доба има свој фестивал, али је она ипак реализована кроз два "Бољшој" и Кустендорф.
"Зашто музика и филм? Зато што су то брат и сестра, компатибилни медији или умјетности које су корјенито повезане", рекао је Кустурица, нагласивши да су све симфоније и сви озбиљнији комади у музици заправо филмови и да се сви ти импулси који могу да се изражавају кроз нотни систем могу да се изразе и сликом.
Он је рекао да је Кустендорф омогућио младим филмаџијама да се сретну са одраслим ауторима, а исто је и са музичарима.
Кустурица је најавио да припреме за сљедећи Кустендорф почињу крајем августа, те да је "план да се и ове године дође до добрих филмова и аутора у овом дивљем времену и збуњујућем технолошком престројавању".
Кустуричина идеја је била да се кроз оба фестивала, музици и филму врати оно што је он од њих добио и духовно и материјално. Слушајући Чајковског размишљао је о томе како је романтика у класици "биједно завршила у нашим крајевима" и како је фолк и најружнији дио наше традиције у својим текстовима врло романтичан и сентименталан.
"Како је дисторизија једног тако озбиљног израза каква је била романтика у читавој историји умјетности код нас и код Грка доживјела свој најбједнији израз кроз фолк", навео је Кустурица и додао да је фестивал "Бољшој" покушај одупирања томе.
На питање може ли сарадња у области културе између Србије и Русије бити претходница сарадњи у другим областима, Кустурица је навео да култура данас у свијету не представља ништа и да је она изговор за капитализам који је посрнуо и који сије ратове.
Он је оцијенио да умјетници имају утицај као "познате личности", али не и као културни радници, док се о културним везама махом декларативно говори.
Кустурица је изразио наду да ће се ипак стварна културолошка достигнућа, а не наша потреба да сарађујемо на плану културе преко приватних веза остварити у будућност, а не само сјећање да је неко имао велике ауторе.
Он је истакао да је значајан податак да су Срби и Руси два народа која никада нису међусобно ратовала, јер то значи да постоји један емоционални траг.
Култура, међутим, данас нема стварни утицај, већ се користи као дефанзивно оружје, кад неко посрне сјети се да има културу, да има Достојевског, рекао је Кустурица, који је истакао да низ медија у Србији хоће да потврди да је Достојевски био лош писац.
О културним везама се углавном декларативно говори, каже српски режисер, напоменувши да је фестивал "Бољшој" индивидуални допринос буђењу неке идеје да је Достојевски један велики писац, а Чајковски један од највећих романтичара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
