Кустос историчар Миленко Ђорђевић: Прича о бурној историји Бањалуке
Бањалука - Историја Бањалуке у Другом свјетском рату од посебног је значаја за овај град богате и бурне прошлости. У ово вријеме Бањалука је претрпјела велико страдање у људском и материјалном погледу, али је дала знатан допринос антифашистичкој борби.
Рекао је ово за “Глас Српске” кустос историчар Музеја Републике Српске Миленко Ђорђевић, који припрема изложбу “Бањалука од окупације до слободе (1941-1945)”, која ће бити отворена сутра у 19 часова у Музеју РС.
Овом изложбом Музеј РС ће дати свој допринос обиљежавању 70. година од ослобођења Бањалуке у Другом свјетском рату.
- Становништво Бањалуке, нарочито млађе генерације, о овом значајном периоду у историји града, нажалост, зна веома мало. Због тога ће ова изложба, која је припремљена уз подршку града, имати и едукативни карактер за посјетиоце свих узраста - најавио је Ђорђевић.
Према његовим ријечима, на изложби ће посјетиоци моћи да виде фотографије и документа који ће први пут бити презентовани јавности.
- Посјетиоци ће, између осталог, моћи видјети и фотографију уласка њемачке војске у Бањалуку, више фотографија оштећених објеката у граду послије Прве бањалучке операције, усташке потјернице за бањалучким комунистима, разноврсну усташку штампу, низ оригиналних докумената - открио је неколико детаља Ђорђевић.
Поред фотографија, на изложби ће бити презентовани најважнији догађаји и личности који су обиљежили овај значајан период у историји Бањалуке.
- Након бомбардовања њемачких авиона, које није проузроковало већу штету у граду, прве њемачке јединице ушле су у Бањалуку 14. априла 1941. године. Бањалучани су током Другог свјетског рата живјели веома тешко. Локална усташка власт тежила је да се ријеши свих непожељних елемената, прије свега Срба и Јевреја. И остали грађани Бањалуке који су били против усташке власти били су изложени разним репресалијама - подсјећа на историјска збивања Ђорђевић.
Имајући потпуну подршку поглавника Анте Павелића, Виктор Гутић, усташки стожерник за подручје бивше Врбаске бановине, предузимао је низ мјера да се Срби протјерају, преобрате или убију. За Јевреје била је предвиђена расна политика према расистичким узорима, што је довело до њиховог масовног хапшења и слања у концентрационе логоре.
- Бањалука је дочекала ослобођење након четворогодишње окупације и великог страдања у људском и материјалном погледу. Новим анализама дошло се до броја жртава рата у општини Бањалука: евидентирана су 4.533 смртно страдала лица, већином жртве усташког терора - подсјећа Ђорђевић.
Главни носиоци борбе против фашизма биле су партизанске јединице, које су 22. априла 1945. године и ослободиле град.
- Ово не представља само историјски догађај, који би требало пригодно обиљежити, већ и подсјетник на једно веома тешко вријеме у историји Бањалуке, вријеме када је знатан број њених грађана био спреман на велике жртве у борби против фашизма. Ослобођење града значило је успјешан крај те борбе и показатељ да велико страдање ипак није било узалудно. Послије четири године окупације наступило је вријеме слободе и мира, стога 22. април има посебан значај за Бањалуку и с правом се обиљежава као Дан града - закључује Миленко Ђорђевић.
Опомена и подсјећање
- Један од најстравичнијих покоља српског становништва извршен је 7. фебруара 1942. године у бањалучким селима Дракулић, Мотике и Шарговац, када су усташе, предвођене фратром Мирославом Филиповићем, убиле више од 2.300 Срба. Евидентирано је и 870 смртно страдалих припадника НОВ-а и ПОЈ-а. И овај значајан сегмент наше историје, који је опомена и подсјећање свима, биће обухваћен предстојећом изложбом - рекао је Миленко Ђорђевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
