Културно насљеђе не познаје границе

Александра Маџар
Културно насљеђе не познаје границе

Бањалука - Индустријски пејзажи из ликовне збирке Јосипа Броза Тита, које је често поклањао, али и добијао, показују да је бивши предсједник СФРЈ умјетност користио као јако пропагандно оружје, али и да је био велики мецена стваралаца соцреалистичког правца.

Истакла је ово на предавању у Музеју савремене умјетности Републике Српске аутор актуелне поставке "Умјетност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита" Ана Панић.

Овим предавањем, које је у уторак окупило многобројне посјетиоце у Музеју савремене умјетности РС, обиљежени су "Дани европске баштине".

Панићева је рекла да је пејзажима у Титовој збирци приказивана шароликост Југославије, али и њена уједињеност у различитостима.

- За поставку изложбе изабрано је 46 слика и 10 графика из Титове збирке, на којима су приказане бројне фабрике и мотиви соцреалистичког периода - објаснила је Ана.

Покушали су, како каже, да мотиве са изложбе ставе у нови контекст, односно да виде колико је социјалистичко индустријско насљеђе данас полазиште за савремене умјетнике. - Знамо да су те фабрике сада углавном напуштене и да то социјалистичко насљеђе није добро вредновано - додала је Панићева.

Вршилац дужности помоћника министра просвјете и културе РС Милица Котур рекла је да културно насљеђе не познаје границе, али да одређени микропростори имају своју културну специфику, која и јесте оно што треба приказати на манифестацији "Дани европске баштине", која се обиљежава у оквиру актуелне изложбе "Умјетност и власт: пејзажи из збирке Јосипа Броза Тита".

- Свака земља приказује своје културно насљеђе и путем те разноликости добијамо богатство европске културе - рекла је Котурова.

Да се на овај начин може показати како индустријска баштина може бити искоришћена у контексту историје умјетности и да је насљеђе соцреализма на одређен начин заборављено или занемарено, нагласила је директор Музеја савремене умјетности РС Сарита Вујковић.

- Са друге стране, осим идеологије, оно представља и важан хумани аспект приказа просперитета друштва које напредује - додала је Вујковићева.

Она је истакла добру сарадњу Музеја савремене умјетности са Музејом историје Југославије, који је посљедњих година значајно модернизовао концепцију свог рада и излагачки програм.

Филм о Титу

Након излагања ауторског тумачења, приказан је и кратак филм о Меморијалном центру "Јосип Броз Тито" аутора Иштвана Боџонија, који уједно говори и о настанку Музеја историје Југославије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана