Култура у 2013. години: Белучи, Фалсификатор и Миљановић за памћење

Изложбом "Врт уживања" у продукцији Музеја савремене умјетности Републике Српске Миљановић је представљао БиХ на 55. бијеналу од 1. јуна до 23. новембра. БиХ се појавила први пут послије десет година на овој смотри умјетности, а Миљановић је био први представник из Бањалуке.

Павиљон БиХ и "Врт уживања" званично су отворени 30. маја у згради Палате Малипијеро. Медији у Италији оцијенили су да је овај павиљон први на листи оних које је требало посјетити на бијеналу. Комесари изложбе били су Сарита Вујковић и Ирфан Хошић, а покровитељи Министарство цивилних послова БиХ и Министарство просвјете и културе Републике Српске. Иницијативу за званично учешће БиХ на овој великој, значајној и традиционалној манифестацији покренуо је Музеј савремене умјетности РС.

- Павиљон се бави идејом жеља и нечега што има свој плурализам и дефинише љепоту различитости. Љепота нечега је у једном врту, а не у једном цвијету. Такође, љепота је у различитим облицима флоре која се налази у њему и то се генерално идентификује и са различитим културама које живе на овим просторима - рекао је Миљановић.

Дио отварања изложбе "Врт уживања" у Венецији био је и перформанс "Притисак жеља" Младена Миљановића. Умјетник је два сата на рукама држао мермерну плочу, тешку 35 килограма, објашњавајући назив перформанса.

Венецијанско бијенале је највећа и најстарија смотра ликовне умјетности на свијету, покренуто је у деветнаестом вијеку, тачније 1893. године. Бијенале је током бројних година свога постојања мијењало концепције, прилагођавајући се новом времену и промјенама у умјетности које су са њим долазиле.

"На млијечном путу"

Снимање филма радног наслова "На млијечном путу" у режији Емира Кустурице почело је јуну у Требињу, када је највише пажње изазвао долазак чувене италијанске глумице Монике Белучи, која тумачи главну улогу. Прва клапа пала је на подручју средњовјековног града Клобука. Сцене су снимане на више локација, међу којима је и етно-село Увјећа у близини Требиња. Белучијева је током снимања била смјештена у Требињу, а тематски је филм подијељен у три дијела - причу о змији, затим причу о љубави и причу о монаштву.

Лијепа глумица је због улоге учила и српски језик.

- Ово је за мене комплетно ново искушење, узбуђена сам и очекујем много. Биће ово дуг посао и надам се да ћу РС и Требиње упознати још боље. Веома сам мотивисана и веома емотивно приступам овом остварењу. У филму ће бити и насиља, али и доста поетике. Уосталом као и у животу. Биће ово за мене веома значајно искуство. Када ме Емир позвао била сам веома, веома срећна - рекла је Моника Белучи по доласку у Требиње.

Емир Кустурица је на почетку снимања открио да је улога Монике Белучи много занимљива, посебно у посљедњем дијелу филма.

- Њена биографија је "извађена" из живота жене обавјештајца из Книнске крајине. Са падом Крајине она се изгубила и промијенила идентитет. Моника у живот Косте улази јер путем њега жели да добије пасош. Касније се то претвори у велику љубав и у жртвовање за Косту. Ово је универзална прича која може да се догоди било гдје. Наш рат је узет као основа за универзалнију причу - казао је Кустурица.

Успјех "Фалсификатора"

Филм "Фалсификатор" Горана Марковића премијеру у Републици Српској доживио је у марту, само неколико дана послије свјетске премијере на београдском Фесту.

Бањалучкој премијери су, осим филмске екипе, присуствовале и бројне личности из јавног и културног живота Републике Српске, међу којима и предсједник РС Милорад Додик. "Фалсификатор" је сниман у копродукцији "Балкан филма" из Републике Српске, "Дрина филма" из Србије, а уз помоћ Радио-телевизије РС, Филипа Цептера и "Јадран филма" из Хрватске.

Већина филма снимљена је у Шешковцима и Лакташима.

Горан Марковић је као најдрагоцјеније искуство са снимања у Српској издвојио људе и мале средине у које је банула филмска екипа и направила узбуну у њиховим мирним животима.

Он је прво написао текст за представу "Фалсификатор", што је била наруџба Гете института поводом 20 година од пада Берлинског зида.

- Писао сам о паду који је на мене оставио највећи утисак, а то је пад државе у којој сам рођен и у којој сам одрастао. Моја прича се дешава много пре пада Берлинског зида. Али у неком ширем смислу је могуће наћи везу са Берлином. Та напуклина у комунистичком свету, која је и тема филма "Фалсификатор", присутна је и у паду Берлинског зида и у ономе што се касније дешавало, а у крајњој линији дешава се и данас - казао је Марковић.

Продуцент и глумац који и тумачи насловну улогу у филму Тихомир Станић радио је заједно са Марковићем на сценарију.

"Фалсификатор" је на 42. фестивалу "Софесту" добио три награде - за режију, сценографију и костим, а награђен је на још неколико фестивала.

НИН-ова награда

Роман "Велики рат" Александра Гаталице ("Моно и Мањана") добитник је НИН-ове награде за роман 2012. године. Жири у саставу Васа Павковић (предсједник), Владислава Гордић-Петковић, Љиљана Шоп, Милета Аћимовић Ивков и Мића Вујичић изабрали су побједника од шест кандидата који су ушли у најужи избор.

- Радујем се што сам награду добио са три, а не са пет гласова, јер то је добро за српску књижевност. "Велики рат" је најважнији роман који сам до сада написао - рекао је лауреат Александар Гаталица.

"Златна сова"

Живојин Ивковић из Београда освојио је књижевну награду "Златна сова" за роман "Обала" на првом конкурсу Завода за уџбенике и наставна средства РС за најбољи необјављени роман.

Друго мјесто освојио је роман "Црно пиле које бјежи" Ивана Златковића из Аранђеловца, а треће "Повратак Ж-а" Петра Пјешевца из Мелбурна.

Змијањски вез

Комисија за сарадњу БиХ са UNESCO-ом једногласно је одобрила номинацију змијањског веза на UNESCO-ву репрезентативну листу нематеријалног насљеђа. Одјељење за нематеријално културно насљеђе РС Музеја Републике Српске је припремило први номинацијски фајл за репрезентативну листу културног насљеђа.

Архив РС

Архив Републике Српске обиљежио је 60 година рада, а свечана академија "60 година Архива Републике Српске" одржана је 19. априла у Банском двору културном центру у Бањалуци. Одржан је и научни скуп "Привреда Бањалуке и Босанске Крајине у настанку и развоју капитализма 1878 - 1941" у Банском двору културном центру, а отворене су изложбе и промовисане књиге.

"Гласов" Сајам књига

Сајам књига у организацији "Гласа Српске" одржан је 18. пут у септембру у Бањалуци. Награда "Моштаница" за издавачки подухват додијељена је Заводу за уџбенике РС за романе са конкурса за награду "Златна сова". Најбоље дјело савремене књижевности награђено је признањем "Липље", а признање је отишло у руке "Службеном гласнику" из Београда за "Прокименске путописе" Станка Ж. Шајтинца. Награда "Гомионица" за најбољу књигу за дјецу припала је издавачкој кући "Пчелица" из Чачка за књигу "Свракин сат" Гордане Тимотијевић. Његовање српске традиције и православне духовности овјенчано је наградом "Ступље", која је додијељена манастиру Хиландар, Света гора и Православном удружењу "Свети Сава" из Новог Сада за "Законик цара Стефана Душана".

Његош

Округли сто у част великана српске књижевности "Двјеста година од Његошевог рођења"  одржан је на Академији наука и умјетности Републике Српске и окупио је академике и интелектуалце који су указали на значај Петра Другог Петровића Његоша. Одржано је више манифестација посвећених Његошу широм Републике Српске.

"Четрнаеста"

Представа "Четрнаеста" аутора и редитеља Ане Ђорђевић, у извођењу ансамбла Народног позоришта Републике Српске на Сусретима позоришта БиХ, који су одржани у Брчком од 21. до 29. новембра, постигла је велики успјех освојивши више награда. То су награда стручног жирија за најбољу представу у цјелини, као и награде стручног жирија и жирија публике за најбољу женску улогу Миљки Брђанин-Бабић и за најбољу мушку улогу Жељку Еркићу. Драгани Пурковић-Мацан припала је награда стручног жирија за најбољу сценографију.

Коњовић у МСУРС

Изложба дјела великана српске ликовне умјетности Милана Коњовића отворена је у јуну у Музеју савремене умјетности Републике Српске. Поставка под називом "Иницијативе Милана Коњовића на раскршћима српске умјетности 20. века" обухватила је 73 дјела великог сликара. Из ових дјела могли су се сагледати они стилски феномени и карактеристични периоди у Коњовићевом опусу, а поставка је изазвала велику пажњу.

"Посљедња вечера"

На Међународној умјетничкој колонији "Плива 2013" изведен је перформанс "Посљедња вечера", којим су сликари, вајари и њихови гости обиљежили 99. годишњицу избијања великог рата и означили почетак обиљежавања стогодишњице Сарајевског атентата. На дан објаве рата Аустроугарске Србији, 28. јула, на вечери на извору ријеке Пливе нашао се аустроугарски престолонасљедник Франц Фердинанд, његова супруга Софија, атентатор Гаврило Принцип, а кроз перформанс учеснике историјског сусрета водио је Иво Андрић, као младобосанац.

Јубилеј "Јединства"

Српско пјевачко друштво "Јединство" обиљежило је 2013. двоструки јубилеј - 120 година од оснивања и рада, као и десет година фестивала Бањалучки хорски сусрети. "Јединство" је једно од најстаријих друштава у Републици Српској и БиХ. Основано је 1893, а дјеловало је до 1941. године, када му је забрањен рад. Године 1992. обновљен је рад овог друштва, а Мјешовити хор је веома брзо заузео истакнуто мјесто у музичком животу Републике Српске и постао носилац три висока одликовања, ордена Светог Саве, ордена Његоша и ордена Светог Андреја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.