Крупа на Уни: Ове године прва Бранкова умјетничка колонија

Срна
Крупа на Уни: Ове године прва Бранкова умјетничка колонија

КРУПА НА УНИ- Вршилац дужности директора Јавне установе /ЈУ/ "Башта сљезове боје" Хашани Блаженка Кењало рекла је да ће у родном мјесту књижевника Бранка Ћопића ове године бити одржана прва Бранкова умјетничка колонија.

Према њеним ријечима, у саставу јавне установе, основане недавно одлуком Скупштине Крупа на Уни, обновљена је Бранкова родна кућа у чијем дворишту је читаоница на отвореном.

"Планирано је да у састав ЈУ Башта сљезове боје уђе и млин дједа Трише, спомен-школа Бранко Ћопић, те око 70 дунума земље у општинском власништву", рекла је она.

Према њеним ријечима, приоритетни посао је прикључак воде у учионици на отвореном, паркинг те маркирање путева до простора ЈУ "Башта сљезове боје".

"Прва Бранкова умјетничка колонија биће одржана 16. и 17. септембра, а окупиће ликовне умјетнике и писце", објаснила је она.

Кењало је рекла да ће ова установа сарађивати са Фондацијом Бранко Ћопић Бањалука у вези са организацијом манифестације "Ћопићевим стазама дјетињства" која се одржава на Михољдан, крсну славу Ћопића.

"Осим тога, сарађиваћемо и са Завичајним друштвом Бранко Ћопић Хашани. Мислим да Хашани само шапућу о Ћопићу, а са Грмеча треба да се ори о Бранку", истакла је она.

Родна кућа Бранка Ћопића обновљена средствима Владе Републике Српске отворена је 31. јула 2020. године.

Завршетак пројекта учионица на отвореном, који су заједнички финансирале владе Српске и Србије озваничен је 23. септембра прошле године.

Млин дједа Трише дио је пројекта "Башта сљезове боје", осмишљен 2015. године, поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића обновљен је средствима из кабинета предсједника Републике Српске.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство, скочивши са моста на Сави у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године и Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана