Круна ју­би­леја ко­ме­ди­ја ПМС

Оне су ос­тва­ри­ле број­не уло­ге на дас­ка­ма На­ро­дног по­зо­ри­шта Ре­пу­бли­ке Српске, али и бањалу­чког Град­ског по­зо­ри­шта "Ја­за­вац" у чи­јој про­ду­кци­ји је ра­ђен ко­мад "ПМС".

Го­ди­не про­ве­де­не на те­атар­ској сце­ни бањалу­чким глу­ми­ца­ма до­ни­је­ле су мно­го ис­кус­тва, сми­је­ха и ане­гдо­та ко­је се за­уви­јек пам­те.

- Пред­ста­вом "Го­спо­ђа Ол­га", у ре­жи­ји Ни­ко­ле Пе­ја­ко­ви­ћа при­је де­сет го­ди­на сам за­по­че­ла про­фе­си­онал­ну ка­ри­је­ру у мо­јој ма­ти­чној ку­ћи, На­ро­дном по­зо­ри­шту РС. Сва­ка пред­ста­ва ко­ју сам ра­ди­ла је као дје­лић сла­га­ли­це. Не­ке се са­врше­но укло­пе, дру­ге се по­гре­шно пос­та­ве, али је сва­ка по­тре­бна - ре­кла је Дра­га­на Ма­рић.

Под ре­ди­тељском па­ли­цом Ане Ђор­ђе­вић игра­ла је у три пред­ста­ве, а ка­же да јој је тај рад био дра­го­цјен.

- Ве­ли­ко ис­кус­тво би­ло је и сни­мање фил­ма "32. де­цем­бар". Ипак, нај­зна­чај­ни­јим за мој по­сао и ка­ри­је­ру, сма­трам знање, са­вје­те и мно­го из­го­во­ре­них ми­сли ко­је је го­во­рио мој про­фе­сор Вла­ди­мир Јев­то­вић  - ис­та­кла је Ма­ри­ће­ва.

Не кри­ју да при сва­ком излас­ку на сце­ну осје­ћа­ју узбу­ђење.

 - Ра­дост и по­нос што ра­дим по­сао за ко­ји сам се шко­ло­ва­ла и ко­ји во­лим, ни­ка­да не­ће нес­та­ти - ка­же Ма­ри­ће­ва.

Ис­ти осје­ћај свих ових го­ди­на пра­ти и Љубо­је­ви­ће­ву, ко­ја је та­ко­ђе глу­ми­ца На­ро­дног по­зо­ри­шта РС.

- Имам по­тре­бу и глад за глу­мом и пра­вим тек­сто­ви­ма, ре­ди­тељима и уло­га­ма. Глум­ци су угла­вном ве­ли­ка дје­ца. Ја си­гур­но је­сам и уви­јек се ра­ду­јем свом по­слу  - ре­кла је она.

При­сје­ћа­ју­ћи се сво­јих уло­га, Љубо­је­ви­ће­ва је на­гла­си­ла да је у  глу­ма­чком по­слу нај­ва­жни­је и нај­за­хвал­ни­је игра­ти тек­сто­ве до­брих пи­са­ца и ра­ди­ти са ква­ли­те­тним ре­ди­тељима. 

- Мо­гу да из­дво­јим уло­ге као што су Ју­ли­ја из "Ро­меа и Ју­ли­је", Ири­на из "Три сес­тре", Сло­бо­дан­ка из "Ба­ло­на од ка­ме­на", као и ли­ко­ве из "Ра­дни­чке хро­ни­ке" и "Че­трна­ес­те" - ка­же Љубо­је­ви­ће­ва.

За пред­ста­ву по тек­сту Ду­ша­на Ра­до­ви­ћа "ПМС", ко­ја ће 11. апри­ла до­жи­вје­ти три­де­се­то изво­ђење, ове мла­де глу­ми­це ра­ди­ле су и ре­жи­ју. Срца пу­бли­ке осво­ји­ле су ин­те­ре­сан­тним глу­ма­чким кре­аци­ја­ма и ко­ми­чним ре­пли­ка­ма.

- У ша­ли го­во­ри­мо ка­ко ће­мо ову пред­ста­ву изво­ди­ти до кра­ја ка­ри­је­ре. Ми­слим да је ра­дост за сва­ког глум­ца ка­да игра у ко­ма­ду ко­ји га чи­ни за­до­вољним у сва­ком по­гле­ду - ка­за­ла је Ма­ри­ће­ва.

Иако у не­ко­ли­ко пред­ста­ва нас­ту­па­ју за­је­дно, ко­мад "ПМС" за ове глу­ми­це има по­се­бну драж.

- На про­ба­ма је вла­дао сми­јех као што вла­да у пу­бли­ци док смо ми на сце­ни. Чес­то се и ми за­сми­је­мо, али то при­кри­је­мо. Не знам шта су у "Ја­зав­цу" пла­ни­ра­ли по­во­дом ју­би­ле­ја, али нас дви­је ће­мо си­гур­но по­се­бно оди­гра­ти 30. пред­ста­ву - ка­же Љубо­је­ви­ће­ва.

Сми­јех

- Не­да­вно је Сан­дри у "ПМС-у" пу­кла сто­ли­ца на ко­јој је сје­ди­ла. Ко­ли­ко год се она тру­ди­ла да си­ту­аци­ју учи­ни при­ро­дном, то­ли­ко је ме­ни би­ло смје­шни­је. Ре­до­вно се у пред­ста­ви сми­је­мо је­дна дру­гој, јер нам се уви­јек де­си не­што не­пре­дви­ђе­но. Та­кве си­ту­аци­је су за­ба­вне и на­ма и пу­бли­ци - ка­же Дра­га­на Ма­рић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.