Кристина Ковач за Глас Српске: Дрво живота својеврсна катарза

Цијели нови свијет у себи који књижевност, али и умјетност као осјећај и појам, умије да створи, осјетила је и Кристина Ковач, позната као одлична композиторка, текстописац и пјевачица чији се књижевни првенац "Дрво живота" ових дана појавио у продаји. Роман у издању београдске "Лагуне" је у јавности изазвао велику пажњу па се тираж из књижара врло брзо преселио на полице кућних библиотека. Позитивни коментари стижу са свих страна, а ауторка више него поносна за наш лист, говорила је о проналаску себе у писању, самом роману, утисцима читалаца и будућим промоцијама.

Роман испуњен снагом једне жене да воли и да се даје, да буде мајка, да се суочи са губитком оних које највише воли, спремност да живи и без оне најважније подршке коју пружа породица и доноси велике одлуке у свом животу, оправдала је опис овог романа, за који су критичари рекли да је "најхрабрији љубавни роман у последњих неколико година."

- Једва сам чекала да књига изађе, а у исто време осећала сам приличну нервозу идући у сусрет том тренутку. Људи говоре о некаквој "храбрости", а искрено, мене то изненађује, јер не видим у чему је храброст написати ову књигу. Ту количину непосредности и отворености ја живим сваки дан са својим карактером. Можда су јунаци храбри и непосредни, њихова самокритичност, однос према дилемама, преиспитивање себе… У сваком случају, драго ми је да је књига тако окарактерисана и има приличан одјек у позитивном смислу - рекла је Ковачева.

Тај величанствен чин писања Кристина Ковач описује као магију.

- Барем се мени десила. Изненадило ме то колико сам уживала у сваком дану писања. Волим изазове, а кад сам заронила у "Дрво живота", схватила сам да то није само изазов, већ и својеврсна катарза. Сви кажу да писање има ефекат психотерапије, а ја сам то на својој кожи осетила управо кад сам завршила књигу - истакла је Ковачева.

Упуштајући се у свијет писане ријечи, како каже, морала је да "копа" по неких дубоким јамама њене душе.

- Многи ме питају колико мене заправо има у овој књизи, увек поновим да књига није аутобиографска, али да је препуна управо мојих осећања, ставова, размишљања, мог односа према разним темама - љубави, сексуалности, смрти, губитку, болести. Вероватно се зато људима чини да ме има у свакој њени страни, И то је на неки начин тачно. Ја нисам Катарина Молнар, али сам јој позајмила много себе. И те туге које сам унела у ову књигу свакако боле на другачији начин сада кад сам их излила на празан "папир" - прича Кристина.

Открила је да "Дрво живота" није оригинални назив књиге, већ да се роман звао "Под учтивом липом", мјестом које је у књизи од великог значаја.

- Издавач ме посаветовао да га променим, јер недовољно "комуницира", што је највероватније тачно. И поред тога, било ми је тешко да се опростим од тог назива, јер свако ко прочита књигу, зна зашто би се тако звала. Учтива липа је дрво које симболизује тренутак и место на ком су се два живота заувек променила, проналаском праве љубави. Тако сам на крају решила да ту липу прекрстим у дрво живота, јер је љубављу на неки начин спасила два живота, живот главног јунака који је озбиљно угрожен и главне јунакиње који је просто "умртвљен" - објаснила је Ковачева.

Прилично је, како каже, изненађена са којом страшћу читаоци доживљавају ову књигу, њене јунаке и њихову љубав.

- Искрено, презадовољна сам. Неки ми јављају да је читају по два-три пута. Такође ме радује што је након изласка првог одломка на "Лагуниној" страни, гомила људи ставила своје предрасуде на страну, и на обострано задовољство прочитала књигу "новопеченог писца", а сами су рекли да никада не читају књиге из пера таквих. Мислим да их предомисли то што виде да у књизи нема претензија и фолираже, већ је стил писања врло непосредан, као и ја сама - испричала је она.

Промоција у Бањалуци

- До Нове године, па и мало после ње, се концентришем на Београд, али већ у фебруару планирам гостовања ван Београда, па што да не и у Бањалуци - најавила је Кристина Ковач.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.