Kовачевић: Андрић исписао ДНК балканских народа

"Андрић је дао најсажетију и најтачнију ждијагнозуж земље на којој се рађамо, живимо или животаримо, ако смо имали среће да не страдамо у силним ратовима", рекао је Ковачевић на свечаности у Српској академији наука и уметности /САНУ/.

Он каже да је прошло 125 година од рођења писца "биографија наших предака, нас и наших потомака који ће се препознати у књигама написаним давно прије њиховог рођења".

"И ако је неко зажалио што није ништа написао о свом животу, не мора превише бринути - сви наши животи, све наше судбине и наше наде изневерене исписане су у књигама Иве Андрића", истакао је Ковачевић.

Предсједник САНУ академик Владимир Костић истакао је да је Академија поносна на то што је Андрић постао њен члан прије 91 годину.

"Данас обиљежавамо 125 година од његовог рођења, са поштовањем и осећајем задовољства што смо га имали и имамо у овој средини, на Академији, у овом граду, у овој земљи, које је волео и сматрао својим, не ометајући никога да у његовим редовима налази и своје, посебне поуке, јер нам не пада на памет да тврдимо да он, као усталом ни Вук, Његош и нека друга велика имена које данас неправедно изостављам, припадају само нама", рекао је Костић.

Академик Миро Вуксановић рекао је да је Иво Андрић јединствен у српској књижевности и појам како се на једноставан начин постиже савршенство, пјесник који је успоставио умјетничке мостове између страна свијета, човјека и човјека, прошлости и нашег времена.

"О Андрићу се говори како не би смело да се говори иако некад бива крив без кривице, што и јесте особина великих људи, јер мали човек хоће великог да умањи, јер му се тако чини да ће постати већи", рекао је Вуксановић.

Он је истакао да је Андрић стварао на српском језику, чиме припада српској књижевности и указао да чињеница да се његова дјела сваке године објављују у Србији и у свијету значи да је Андрић наш савременик, да је тражен писац, да је његов квалитет неспоран.

"Само у овој години изаћи ће 55 наслова на српском и још петнаестак језика у двадесетак земаља света", рекао је академик Вуксановић.

Академик Матија Бећковић рекао је да не би било погрешно рећи да су родитељи Иве Андрића - Његош, Вук Караџић, српска народна поезија и српски језик, али да је Андрић био "сам себи предак".

"Иво Андрић једва да је негде споменуо свог оца и мајку, тако да је он сам себи био и отац и мајка. За њега се једино не може рећи да није бирао народ у коме ће се родити, ни језик који ће говорити и писати. То је он све одлучио сам", каже Бећковић.

Он је подсјетио на то да је Андрић изабран у САНУ када је имао 34 године, а предложили су га Богдан Поповић и Слободан Јовановић.

На свечаној академији приказани су и филмски снимци на којима Андрић чита одломке из својих дјела, а драмски умјетници Небојша Дугалић, Милан Михаиловић и Петар Михаиловић читали су одломке из дјела нобеловца.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.