Корпоративна улагања у културу

 То би требала бити симбиоза, из које би и једна и друга страна могле извући неке бенефите, институције културе да ојачају, а компаније да се баве друштвено-одговорним радом, што је најбоља инвестиција у будућност једног друштва", сматра Ненад Новаковић, директор Народног позоришта Републике Српске (НП РС), говорећи о сарадњи културних инстутуција са привредним сектором у Српској.

На питање како оцјењује заинтересованост компанија да помажу рад НП РС, одговара да је истовремено незадовољан и презадовољан.

"Како то? Па, држава и законодавство нису ништа учинили да они који улажу буду ослобођени неких других давања, како би имали бар некаквог бенефита од улагања у културу. Пошто тога нема, они из привреде, осим малог броја њих, заправо немају никаквог разлога да улажу. Они који улажу су ентузијасти, који на властиту 'штету' нешто раде и ја сам им неизмјерно захвалан што нам помажу", истиче он.

Новаковић као примјер наводи компанију м:тел, као најозбиљнијег партнера НП РС, те наглашава да је презадовољан односом људи са једне и друге стране.

"Обавезе се извршавају са обје стране, али рационално, смишљено и на једном културном нивоу, тако да се ниједног тренутка не можемо постидјети тог односа. Ми се трудимо да имамо обзира и поштовања према једној тако великој компанији која са нама сарађује, надам се на обострано задовољство", сматра Новаковић и додаје да се та сарадња треба још више учвршћивати кроз систем пружања услуга једни другима, наравно, свако из своје циљне области.

Сарита Вујковић, директорица Музеја савремене умјетности РС (МСУ РС), такође сматра да је подршка комерцијалног сектора институцијама културе од пресудног значаја у овом периоду, јер пружа нове могућности за додатно финансирање и другачије начине презентације.

"Посљедњих неколико година промијенили су се ставови и схватања о музејима као 'затвореним' или неприступачним институцијама, а данашњи музеји, па тако и МСУ РС, не базирају своје програме само на изложбеним активностима, већ постају мјеста интеракције, едукације и дио свакодневног живота", подсјећа она.

Вујковићева додаје да резултати и успјешност реализованих пројеката МСУ РС нису остали непримјећени, па тако у протеклом периоду овај музеј сарађује са различитим компанијама из области технологије и телекомуникација, маркетинга, а одређени пројекти су имали подршку и банкарског сектора.

"Квалитетни изложбени пројекти, креативни пратећи програми изложби, респектабилна инфраструктура музеја и атрактивна зграда и сама локација, све су то предности ове институције и предуслов за разноврсне пројекте који се могу реализовати у сарадњи са комерцијалним сектором", истиче она.

Управо захваљујући комерцијалном сектору, прошле године је реализована десета, јубиларна европска Ноћ музеја, а и ове године нас очекује нова Ноћ музеја, 21. маја.

"То је био почетак наше успјешне сарадње са компанијом м:тел. Уз њихову подршку, успјели смо реализовати један пионирски подухват, када говоримо о нашој локалној умјетничкој сцени. Видео-маппинг на згради музеја, који је резултат рада и сарадње 13 младих умјетника, заједно са режисером и аниматором Младеном Ђукићем, публици је по први пут омогућио да ужива у ефектима најсавременијег и технички изузетно захтјевног дигиталног видео-маппинга, омогућивши увид у стваралаштво младих умјетника и динамичност савремене умјетничке сцене овог простора", подсјећа Вујковићева.

Наглашава да је инсистирање компаније м:тел да улаже у продукцију једног умјетничког рада, а не само у промоцију неког догађаја, свакако ријеткост када се говори о односу компанија према институцијама културе на нашим просторима и уопште о улагањима у развој локалне умјетничке сцене.

"Успјешност овог заједничког пројекта наговијестила је сарадњу и на овогодишњој Ноћи музеја и наше је велико задовољство креирати и реализовати различите садржаје знајући какву подршку имамо у овој компанији", задовољно каже она и додаје да ће компанија м:тел и ове године подржати ову манифестацију.

Иако иза Ђурђевданског фестивала стоје 22 године стварања музике и пјесама за дјецу, од којих су неке нашле своје мјесто у уџбеницима, и ова манифестација би веома тешко опстала без помоћи привредног сектора.

"Ми смо кроз те 22 године имали различита искуства. Евидентно је да су раније друштвене фирме више улагале, поред свега пар приватних компанија. Ипак, чињеница је сљедећа: да нема м:тел-а, Хџпо банке и Града – фестивала не би било. Та три субјекта су оно што држи овај фестивал и поред наших настојања да се фестивал, као значај пројекат, самостално финансира", појашњава Драгољуб Сладојевић, директор најпознатијег и највећег фестивала дјечије пјесме у РС.

Сладојевић се слаже да је потребно додатно мотивисати приватни сектор да више улаже у културу, али да се поставља питање како то учинити.

"Ми, рецимо, дајемо адекватан маркетиншки простор за сав новац који се уложи у фестивал, али могло би то бити и боље. У сваком случају, постоји много простора да се такве врсте сарадња додатно развију", закључује Сладојевић.

m:tel – имате пријатеље!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.