“Константинус Магнус” у центру Сава ФОТО

Александар Сања Илић, композитор, радио је на овом мултимедијалном дјелу три године, а у извођењу је учествовало више стотина умјетника и других сарадника.

Наступили су хор, оркестар и балет Народног позоришта, група Балканика и солисти.

Чињеница да једна од најзначајнијих личности у досадашњој историји, цар Константин велики, потиче са наших простора инспирисала је Александра Сању Илића да створи епски спектакл. Идеја од прије три године данас стоји пред нама као грандиозни пројекат који представља и слави живот владара чије су одлуке донеле цивилизацијску промену.

- Просто ми је мило да се све толико добро уклопило да је моја идеја са великим оркестром, са хором, са Балкаником, са изузетним солистима могла да се изведе у пуном обиму - каже композитор Александар Сања Илић.

Како се Константиново царство простирало на три континента, њихов живописан музички колорит послужио је композитору да обогати дјело.

Композиција пак није замишљена као аутентични приказ времена у ком је Константин живио већ као низ музичких цјелина које су евокација прошлост.

- Ја нисам хтео да радим ни музику како се то радило у римско доба, мада то нико ни не зна. Вероватно би то биле неке удараљке или лаута, него данас је у свету иначе популарна такозвана епска музика - објашњава Илић.

У првом плану је била примадона Сузана Шуваковић Савић, а не треба занемарити ни остале солисте, као ни хор и симфонијски оркестар, док су остали садржаји надограђивали музику и стварали упечатљив амбијент.

Кореографију је поставио чувени свјетски кореограф Едвард Клуг, директор балета мариборске Опере, а необична и модерна кореографија уз костиме Славице Кезуновић, додала је елементе авангарде у спектакл који је спој модерног доба са временом у ком је живио цар Константин. 

У музичком контексту заступљени су елементи који су се јављали у оквиру Римског царства, као и инструменти који су се користили у вријеме Константина на простору Европе, Африке и Азије.

Ово музичко-сценско дјело извело је 200 извођача и представља највећу музичку форму која је до сада реализована у Србији, а то је иначе поруџбина Државног програма прославе јубилеја Миланског едикта. 

Иако Сава центар није био пун, публика је громогласним аплаузом награђивала умјетнике послије сваке програмске цјелине.

Радмановић, Николић, Петковић и патријарх Иринеј

Премијери “Константинус Магнуса” присуствовали су предсједавајући Предсједништва БиХ Небојша Радмановић, те предсједник Србије Томислав Николић, патријарх Иринеј и министар културе Братислав Петковић.

Радмановић је синоћ на позив предсједника Србије Томислава Николића у београдском Центру "Сава" присуствовао извођењу музичко-сценског спектакла "Константинус Магнус", који је приказан у оквиру обиљежавања 1700 година од Миланског едикта о признању слободе вјероисповједања хришћанства.

Радмановић је у изјави медијима из Републике Српске рекао да је обиљежавање годишњице хришћанства и човјека који је признао хришћанство као вјеру, а који се родио на овим просторима важно не само за нас који живимо и са једне и са друге стране Дрине, него и за читав хришћански свијет.

- Сигурно је да нисмо у претходним годинама и вијековима посвећивали довољно пажње, али од ове годишњице, коју Србија обиљежава на овако величанствен начин и убудуће ћемо се потрудити да до сваког уха, и хришћанског и нехришћанског, на свијету дође да се човјек који је признао ову најзначајнију религију овдје родио и овдје живио - рекао је Радмановић.

Извођењу представе су, осим Радмановића и Николића, који су дошли у пратњи супруга, присуствовали и Његова светост патријарх српски Иринеј, министар енергетике Србије Зорана Михајловић, министар културе Србије Братислав Петковић, савјетник предсједника Србије Оливер Антић, представници дипломатског кора и друге званице.

Музичко-сценски спектакл "Константинус Магнус" изводи се уз учешће више од 200 чланова извођачког ансамбла који чине симфонијски оркестар, балет и хор Народног позоришта, група "Балканика" и солисти.

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.