Кочић - борац за српски језик и идентитет
Београд - Дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске /АНУРС/ Станиша Тутњевић рекао је да данашња свечана академија у Београду посвећена Петру Кочићу представља вид спровођења специјалног споразума између Србије и Српске.
"Почетком новембра оваква свечана академија биће одржана и у Бањалуци", рекао је Тутњевић у обраћању на скупу у Српској академији наука и уметности /САНУ/.
Он је истакао да је академија посвећена Петру Кочићу симболичан чин и практичан начин повезивања српског културног простора онако како су то чинили писци у Кочићево вријеме.
Тутњевић, који је у свом излагању говорио о теми "Топоси косовског мита у дјелу Петра Кочића", каже да су Срби у БиХ и посредством косовског насљеђа увијек били дио српског јединственог националног простора.
Он је у обраћању новинарима истакао да су у Кочићевим дјелима присутна многа мјеста на којима се помиње Косово, традиција и косовско насљеђе, што није случајно, и да томе треба посветити пажњу јер неке поруке које Кочић биљежи у оквиру косовског мита вриједе и данас.
Дописни члан САНУ Горан Петровић, који је говорио "О Петру Кочићу у три слике", рекао је да су Кочића присвајале све власти, али да се он увијек борио против власти, односно за слободу.
"Његове приче су и данас актуелне. Можда имена јунака нису иста, али су судбине исте. Ми данас пролазимо поред Давида Штрбаца, Симеуна ђака, слатких душа. И даље се препознајемо", рекао је Петровић и навео да је Кочић једна врста опомене и да се свака његова прича може сагледати из данашње перспективе.
Академик Слободан Реметић рекао је новинарима да се историја понавља када је ријеч о језику јер су прилике у лингвистици у БиХ исте као и у Кочићево доба када је аустроугарска власт покушала да уведе такозвани босански језик.
"Кочић је био огорчени противник таквих покушаја. Чувене су његове беседе у Сабору БиХ, а био је борац за српски језик, без икаквог страха. Данас имамо исте проблеме. Познато је да на простору између Словеније, Македоније и Бугарске лингвистички постоји један језик, али више политичких", каже Реметић.
Он је навео да је Кочић био веома упоран и да је због тога плаћао цијену, али да се борба за језик исплатила јер је 1907. године у Сабору усвојен назив српско-хрватски језик, на првом мјесту српски, пошто су Срби тада били најбројнији народ у БиХ.
Академик Миро Вуксановић истакао је да је Кочићев живот доказ како се неко жртвује не само за национални интерес, већ и за језик и све оно што чини идентитет једног народа.
Оно што је Кочић говорио, како каже академик Матија Бећковић, никада није било актуелније него данас.
"На споменику Кочићу у Бањалуци написано је: жКо љуби слободу и свој народ, јак је као Бог и презрен као пасж. Док год те речи стоје у Бањалуци, биће неког ко их чита и то ће бити доказ да сва светла нису утуљена", истакао је Бећковић.
Академији су присуствовали чланови САНУ и АНУРС, потомци Петра Кочића, те директор Представништва Републике Српске у Београду Млађен Цицовић и амбасадор БиХ у Србији Лазар Миркић.
Свечану академију организовали су САНУ и АНУРС.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
