Књижевно вече у Српцу пoсвећено великану: Достојевски гајио огромну љубав према Србима

срна
Foto: срна

СРБАЦ- Књижевна дјела Фјодора Михаиловича Достојевског, једног од највећих руских писаца, нису изгубила на свом сјају и популарности до данашњег дана, баш као и веза између српског и руског народа која је трајна и нераскидива, порука је упућена са књижевне вечери и изложбе фотографија и портрета посвећених 200 година од рођења великана књижевности.

О животу чувеног руског књижевника и његовом стваралаштву синоћ је говорила предсједник србачке „Просвјете“ Гордана Ђукић, која је истакла да љубав Достојевског према Србима била огромна.

„Посветио им је десетак писама, а у једном од њих наводи да постоји жвеликаж и жмалаж Србија. Велика, мислећи на Русију, треба да помогне малој како њен народ не би нестао“, поручила је Ђукићева.

Она је нагласила да су иза Достојевског остала дјела која се читају и након 140 година од његове смрти и која ће се проучавати док је свијета и вијека, јер га подједнако добро разумију све генерације.

Ђукићева је напоменула да је Достојевски од рођења до смрти носио тежак терет на својим плећима, што је пресликао и на многе јунаке у својим дјелима.

„Борио се са епилепсијом, бројним стресовима и трагедијама и преживио сибирске руске казамате и букагије које је носио на ногама пуне четири године. Био је веома емотиван и имао је многе несрећне љубави“, рекла је Ђукићева.

Књижевној вечери и изложби присуствовао је и министар рада и борачко-инвалидске заштите Душко Милуновић, који гаји велику љубав према Достојевском и руској књижевности.

Милуновић је истакао да се вишевјековна традиција добрих руско-српских односа није прекидала до данашњег дана, а Руси су дали значајан допринос у борби за слободу српског народа у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.

„Око 700 руских добровољаца је прошло кроз бројне јединице српске војске, а 37 је положило живот за нашу отаџбину. У Вишеграду је подигнут споменик руским добровољцима, а тамо је и сахрањено шест руских бораца. Дванаест их је сахрањено у Миљевићима, а по један у Билећи и Милићима. Остали су ексхумирани након рата и пренесени у Русију“, рекао је Милуновић.

Он је подсјетио да је Влада Републике Српске посмртно одликовала све руске добровољце.

Књижевној вечери, која је организована у читаоници библиотеке, и изложби која је приређена у Центру за културу и спорт, присуствовали су и начелник општине Србац Млађан Драгосављевић, предсједник Скупштине општине Милош Будић, савјетник министра Милуновића Милан Торбица, полазници бесплатне школе руског језика која дјелује у Центру за изучавање руског језика у Српцу.

Директор библиотеке Бранко Савановић организовао је и живо укључење представника привредних и културних институција из Москве и државног техничког универзитета из Тамбова, са којим је потписан споразум о сарадњи.

Том приликом су руски представници поздравили напоре институција из Српца и Републике Српске на очувању руске културне баштине и учвршћивању српско-руских односа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана