Књижевно дјело Владике Петра Петровића Његоша у стрипу: У руке Мандушића Вука биће свака оловка убојита

Илија Мировић, просвјетни радник и дугогодишњи директор Основне школе “Горња варош” у Земуну, један је од уредника овог остварења за које је мало ко мислио да ће бити могуће урадити. Његош је “Горски вијенац” написао 1846. године, а годинама касније пред читаоце је стигла модерна верзија, ближа млађим генерацијама читаоца. Пријатељи и сарадници, уредници у издавачкој кући, поријеклом из Никшића и са Цетиња, Предраг Роћеновић и Мировић, једногласно су се одлучили да на “Горски вијенац”.

- Годинама Његошеви стихови буде у нама оно најљепше. Мисли које је извукао из народне мудрости и преточио их у јединствену композицију, деценијама надахњују генерације. Подстакло нас је и сазнање да већина ученика у школи не прочита ову књигу, због неразумијевања архаичног језика. Сликовни приказ ће омогућити лакше разумијевање тока радње и мудрих мисли којима је текст проткан - казао је Мировић.

Он је додао да су књигу посветили својим родитељима који су их у духу ових стихова васпитавали.

- Што се тиче Његоша, одлучили смо да урадимо стрипове по свим његовим дјелима. Наша идеја је била да послије Вијенца радимо “Лажног цара Шћепана Малог”, али нас је Геза предухитрио и самостално почео да ради “Лучу микрокозму”. Корицу је, као и за “Горски вијенац” урадио прослављени стрип аутор Жељко Пахек, а пратећи текст је такође спремио Радомир Перовић. Уредници смо и даље Предраг Роћеновић и ја. Требало би да овај албум угледа свјетлост дана до краја августа. Мислим, кад смо успјели са “Лучом”, све је остало лако - рекао је Мировић.

Најзначајнији сарадници Мировићу и Роћеновићу на припреми били су Борис Бушић, Радојица Тодоров, Миодраг Мики Вуковић, Марин Маринић, Синиша Ћулафић и Бобан Кнежевић, а Илија каже да је много разлога за овај подухват.

- Разлози су многоструки: афирмисати Његошево дјело, приближити младим нараштајима то, иначе за многе тешко разумљиво, штиво, оживјети стрип у црногорском поднебљу и показати да је наша литературе достојна свјетске. Наша литература је миноризована у свијету стрипа, а увијек сам имао став да је често богатија од свјетске. Међутим, то што је је комерцијалније издавати лиценцна издања није нас поколебало у покушају да на свијет донесемо и нешто ново. И на тај начин служимо култури нашег народа. Требало је од некуд кренути. Па шта је боље од “Горског вијенца”? Од најсвјетлијег бисера српске па и јужнословенске књижевности - каже Мировић.

Познати стрип аутор, Миодраг Ивановић Микица, прикључио се тиму који је стварао “Горски вијенац”. Цртач из Српског Милетића дао је свој печат тако што је у Шететове цртеже урађене оловком додао тзв. лавирани туш. На овај начин настала су мала умјетничка дјела на свакој страници стрипа. Због различитих стилова ова два умјетника, издавачи су дошли на идеју да ураде два издања, ћирилично и латинично са различитим цртежима. Ранији радови Гезе Шетета “Исус, реч божја” (“Препород”, 2015) и “Књига о Јову” (“Форма Б”, 2019), били су гаранција уредницима Роћеновићу и Мировићу да је управо Шетет она права особа, аутор који ће са пуним поштовањем интегрисати текст великог епа у нову форму. Одлуци да се посао препусти баш Гези допринијело је и сазнање да Шетет одавно сања о адаптацији великих дјела домаће књижевности, од Нушића до Ћопића, у стрипове. Шетет каже да су уредници и издавачи стрипа родом Црногорци, одрасли и васпитавани у духу “Горског вијенца”, па им је самим тим био сан да то дјело буде издато у форми стрипа.

- Та велика књижевна дјела, кроз стрип, много лакше допиру до омладине јер их, на тај начин, боље разумију. И не само млади. И они који су већ читали Његошева дјела, посебно “Горски вијенац” кажу да им је, због цртежа, сада много лакше да га разумију. То је и био циљ: да допремо до младих, да схвате и заволе дјела великана наше књижевности - рекао је Шетет за РТВ Војводину.

Иако су и раније постојале иницијативе за то, први пут је у 2020. години дошло до реализације - “Горски вијенац” у стрипу - од првог до чувеног посљедњег стиха: “У руке Мандушића Вука/биће свака пушка убојита!”, односно са закључком: “Владика устаде и даде Мандушићу из одаје своје један добар џефердар”. Пратећи текст  за стрип албум написао је Радомир Перовић, родом из Бјелоша, иначе колекционар различитих издања “Горског вијенца”.

Домаћа стрип критика била је скоро једногласна да је ријеч о једном од најбољих издања у историји домаће седме умјетности, а у бројним изборима најбољих стрипова за 2020. годину, овај албум је био присутан у самом врху листа већине стрип теоретичара, иако је на почетку пројекта било скепсе.

- Скепса је постојала и приликом покушаја да пронађемо умјетнике који би реализовали замишљени пројекат. Постојала је сумња да је тако нешто уопште изводљиво. А колеге издавачи (већина) су нас одвраћали. Нарочито кад су чули о којем тиражу размишљамо. Па тек идеја да радимо и ћирилицу и латиницу! Те, шта ће вам ћирилица, то вам нико неће купити! Међутим! Та два издања су изашла у размаку од двадесетак дана у септембру и октобру прошле године. Продаја је текла таквом брзином да повремено нисмо стизали да укоричимо дио тиража. Реакција публике је феноменална. Купују га и љубитељи стрипа и они који то нису - изјавио је Мировић.

За разлику од публике и критике, реакција државних институција у Србији и Црној Гори, изостала је, што он оправда немаром и упливом политике.

- Што се тиче државних институција и у Србији и Црној Гори нисмо уопште задовољни. Отказано нам је учешће у емисији “ТВЦГ” дан прије наступа, али то смо и очекивали обзиром да је из политичких разлога ово Његошево дјело избачено из школске лектире. А посебно смо се разочарали у институције у Србији. Недавно је био конкурс за откуп књига за библиотеке Србије. Мислили смо да је питање да ли ћемо добити звездицу или не. Звездица означава дела која су у обавези да купе све библиотеке. “Горски вијенац” у стрипу уопште није уврштен у програм откупа. Као да га је неко скрајнуо – не можемо да се ослободимо овакве сумње. Комисија у саставу Слађана Илић (председница), Никола Кајтез, Мирко Демић, Ана Стишовић Миловановић и Небојша Лапчевић као да није ни видео ово дјело. А одабрани су, наравно, манга стрипови, “Марвел” стрипови и слично. Писали смо члановима комисије, тражили објашњење, али џаба. Одговор предсједнице је дјеловао као да не зна о чему говорим - каже Илија.

Ипак, реакција публике била је вјетар у леђа екипи из “Форме Б” и важан мотив да наставе задатак адаптације Његошовог дјела.

- Прво издање је било ћирилично у тиражу од 3.000 и распродато је већ у марту ове године. Друго издање је латинично у тиражу од 3.000 је продато пола. Пошто се прво издање распродало одштампали смо и треће издање на ћирилици, са цртежом другог у тиражу од 5.000 примјерака. Укупан досадашњи тираж је 11.000 примјерака, што није постигнуто од времена бивше Југославије. Већ је распродато и пола трећег издања тако да се припремамо и за четврто - закључује Мировић.

Критика

Никола Танасковић новинар “Стрипблога” није имао дилему око тога да је албум “Горски вијенац” најбоље  домаће стрип издање за прошлу годину.

- Шетет је “Горски вијенац”, у неизмењеном облику, пренио у облачиће својих табли те је великом делу дао до сада невиђену димензију. Илузорно је говорити о радњи стрипа. Прича коју прате слике је опште позната и говори о слободи, борби, идеалима, сукобима унутар душе и националном поносу. Национална свијест, која у брзим деценијама 21. века улази у све дубљу кризу, даје најбитнију димензију издању - написао је Танасковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.