Књижевник Милисав Савић о познанству са Селимовићем: Дрхтао сам пред Мешином величином

Почео је овако разговор за "Глас Српске" вишенаграђивани српски књижевник Милисав Савић, са којим смо разговарали на штанду "Агоре" на недавно завршеном Међународном београдском сајму књиге.

- Не знам да ли су се икада упознали, али има нешто и заједничко међу њима, а то је што су обојица писци свог краја. Јер, када кажете Бањалука и Змијање, одмах помислите на Кочића, као и када се каже Врање, одмах помислите на Станковића. Заједничко им је и то што нису баш имали срећан живот - истакао је Савић.

Милисав Савић је човјек великог животног, али и професионалног искуства као књижевник, новинар и уредник, а са нама је подијелио емоције када је у питању стварање, добијање награда за свој рад, али и искуства упознавања и разговора са великанима књижевне ријечи као што је, између осталих, Меша Селимовић.

- Када је у питању велики Меша, морам вам признати да ја у том моменту нисам ни био свестан колика је он величина, јер да сам био свестан, сигурно бих тражио да се фотографишем с њим. А можда бих и забележио у свом дневнику да сам, ево, "данас разговарао са Мешом Селимовићем". Али, ја никада нисам ни водио дневник - присјетио се своје прве емоције Савић везане за упознавање Селимовића.

Међутим, оно што је истина, прича овај књижевник, јесте да је с њим водио сигурно пет или шест разговора, након којих је и те како постао свјестан величине овог писца.

- Први је био за НИН, када је он добио ту награду, поводом романа "Тврђава", а касније за још неколико листова које сам уређивао, јер ми је тај први "отворио врата код Меше". И данас чувам Мешино писмо где он каже: "Друже Савићу, одлично сте записали моје одговоре." Морам вам признати да сам пред њим дрхтао, јер је он ипак био велики писац, а ја млади бубуљичави студент. А био је тако отмен човек, тим ме је "купио" - рекао је Савић.

Те, 1968. године када је, како каже, он радио као новинар, владао је имиџ писца пијанца, боема, оног запуштеног који се туче по кафанама.

- А онда наиђете на једног углађеног господина, који говори Ви, који има лепе манире, а који је и сам господски изгледао. Одводи ме у најелитнији ресторан у Сарајеву. Мене, који сам навикао да ручам само по студентским мензама, велики Меша одводи међу елиту. Сећам се да је наручивао нека јела чија имена нисам знао ни да прочитам - присјетио се Савић детаља дружења са Селимовићем.

Меша је био човјек, каже Савић, као и Иво Андрић, који је доста држао до ријечи, лијепо се изражавао.

- Толико је лепо говорио, да га је била милина слушати, јер је тако увек бирао речи. Касније сам се јако чудио да је један такав човек могао да уђе у сукобе. Ипак, многи га нису ни волели јер је био одмерен и јако разуман - истакао је Савић.

А када је у питању НИН-ова награда коју је добио, Савић истиче да му се десила иста судбина као и Данилу Кишу.

- Дали су ми награду, а онда ме попљували и наравно да сам им је вратио због тога. А и саме награде и њихов значај су више битне за младе писце, која им даје неку наду, а мене лично, који још увек са радошћу пишем, обавезује за следећи роман да не подбацим. Трудићу се да буде на висини овога који је овенчан тако угледном наградом која носи Селимовићево име - наглашава Савић.

Такође, сматра он, награде могу бити мала помоћ писцу да прода своје дјело, али га она сигурно неће популаризовати код читаоца.

- Ипак, није свака књига за свакога, а исто тако свака књига нађе свог читаоца и то је одлично. Јер, када би једну књигу читали сви читаоци, књижевност би била досадна - каже овај књижевник.

Данас, сматра Савић, књижевна ријеч нема неки значај који је имала у вријеме када је он био млади писац.

- Тада није постојала слобода штампе као данас, па су се у књижевности говориле неке истине које нису смеле да се кажу у новинама или на телевизији. Књижевност се, дакле, бавила табу темама, или забрањеним темама, које данас немате - мишљења је Савић.

Ипак, књижевност, закључује Милисав Савић, никада неће престати да буде жива "јер ће увек почивати на неким моралним принципима".

- Добра књига ће да допре до савести читаоца и да у потпуности пробуди и освести. Али, немојмо се заваравати да књиге могу да мењају свет - каже за крај нашег разговора Савић.

Нови роман

- У награђеном роману "La sans pareille " свог јунака сам одвео у Италију, а у новом роману ћу једног Италијана да доведем на наше просторе и да направим исту причу. Мислим да су све приче испричане, али да их треба причати на нови начин. Тако да ће у новом роману нагласак бити на форми која ће бити обогаћена и садржајна - открио нам је неколико детаља о новом роману Милисав Савић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.