Књижевница Весна Дедић најавила ново дјело: Стари дневник оживљава у роману
Бањалука - Почела сам да пишем нови роман. Путем "Фејсбука" ми се јавила девојка која ми је рекла да долази у Београд и да доноси дневник своје баке. У току једне ноћи успела сам да прелистам те белешке и знам да имам причу.
Овако је популарна књижевница Весна Дедић, чији су романи за врло кратко вријеме постали бестселери, најавила нову авантуру међу корицама.
- Када завршим писање једне књиге увек кажем да наредне две или три године нећу написати ништа ново, али то никада не испоштујем. Тако је било и после романа "Ничија", а опет сам то прекршила пре неколико дана - признаје Дедићева која је нови роман "Ничија" промовисала у петак увече у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци.
- Имала сам највећу одговорност у мају пред објављивање овог романа. Пошто имам нову књигу сваке године, знала сам да ће ме многи критиковати. А опет, моји читаоци увек са радошћу очекују та дела. "Ничија" је једна тужна, свакодневна прича, а већ крајем јуна знала сам да имам апсолутни бестселер лета и била сам бескрајно срећна - испричала је Дедићева.
Она у сваки свој роман уноси дашак мелодија.
- Музика чини живот лепшим и она је заиста краљица уметности и инспирација за многе ствари, па и за моје романе. Главне јунакиње слушају песме које ја волим - каже аутор романа који носе поетичне наслове "Заувек у срцу", "Пола душе", "Загрли ме", "Чувај ме"...
У прошлости је писала и драме, тврди да се никада неће посветити поетском стваралаштву, а ужива у читању стихова.
- Поезију истински волим и много је читам. Имам на стотине руком исписаних страница песама разних светских песника које сам уписивала у свој дневник. Од песника са простора бивше Југославије највише волим Виту Николића, Изета Сарајлића, Диса, Брану Петровића, Брану Црнчевића - открива Дедићева, која је дипломирала општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду.
Када је ријеч о свјетској књижевној сцени, предност даје женским гласовима.
- Највише волим Марину Цветајеву и сећам се када сам први пут прочитала неке њене песме. Њени стихови обележили су ме у целом животу. То је оно чувено: Ја нисам ни девојчица, а ни жена, могу без лутака, без мушкараца, али сам с тобом пожелела да то не могу - прича аутор романа за које читаоци кажу да лијече душу.
Не крије да врло озбиљно приступа људским емоцијама при писању књига и да је само прва (Заувек у срцу) настала као посљедица личних осјећања.
- Када сам схватила да моје књиге читају десетине хиљада жена нисам смела да дозволим да пишем само на основу интуиције и размишљања. Људи из моје издавачке куће се шале говорећи да све што зарадим од продаје својих дела потрошим на куповину скупих уџбеника из психологије. Свака емоција у мом роману има утемељење на психолошким открићима - тврди Дедићева и додаје да обавезно чита и књиге савремених српских писаца.
Лош тренутак за писце
- Што се тиче писаца и издаваштва, живимо у једном врло лошем тренутку. Када интервјуишете живе писце старије генерације онда ћете чути о њиховим предивним ноћима у Удружењу књижевника и у разним кафанама. Домаћи писци су се шездесетих и седамдесетих година већински волели, дружили, били пријатељи, кумови. Требало би основати ново удружење писаца који су на тржишту, који су вољени и популарни - предлаже Весна Дедић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
