Књижевница Слађана Нина Перковић, за “Глас Српске”: Треба да изградимо нови и бољи свијет

Овим ријечима књижевница Слађана Нина Перковић осврнула се на тренутну ситуацију и пандемију изазвану вирусом корона, а у интервјуу за “Глас Српске” говори о новој књизи, инспирацији, писању. Ова рођена Бањалучанка годинама живи и ради на релацији између родног града и Париза. Изолацију проводи у једном селу у близини Бањалуке.  

- Али, искрено, страх ме је да је ово само генерална проба за још горе ствари које ће доћи. Чврсто вјерујем да већина, умјесто да промишља како изградити нови и бољи свијет, баш у овом тренутку само сједи код куће и чека да им јаве да је све готово, па да наставе живјети по старом - да раде своје ничему корисне послове како би купили неке прецијењене ствари произведене на другом крају свијета у грозним условима - каже Перковићева чије је дјело “У јарку” објављено у издању “Имприматура”.

ГЛАС: Шта читаоце очекује у новој књизи “У јарку”?

ПЕРКОВИЋ: “У јарку” је роман који се дешава у току једног дана и ноћи и у коме главна јунакиња, против своје воље, бива увучена у низ трагикомичних ситуација. Има ту свега, од сумануте вожње лошим путевима, сахране која измакне контроли, неуспјешних самоубистава, депресивних доктора у  неусловним амбулантама и незаинтересованих командира у полицијским станицама. Ово је прича о нашој сулудој стварности, али и како лако можемо изгубити контролу над сопственим животом и завршити у јарку, било правом, било фигуративном.

ГЛАС: Како на Вас утиче ова ситуација и да ли већ почињете да пишете нешто ново?

ПЕРКОВИЋ: Управо се и мени тренутно чини да сам, као и моја јунакиња, заглавила у јарку. Не правом, али фигуративном, у сваком случају. У својој овој збрци због избијања епидемије и мјера изолације побјегла сам из града на село. Нећу рећи да је ово једна права забит као у мом роману, али неке сличности постоје. Комшијске куће се тек назиру у даљини, интернет сигнал је јако слаб, а да ствар буде још гора, од литературе једино располажем сабраним дјелима Л. Н. Толстоја. Знате како се каже да живот пише романе, а мени се тренутно чини да је ствар донекле обрнута.

Имам ту неку идеју за сљедећи роман, али тренутно уопште не могу писати. Знам да многи сматрају да ово стање обавезно треба да искористимо за лични раст и развој. Потребно је писати, радити на себи, вјежбати јогу, научити неки нови страни језик и тако даље. Искрено, ја тренутно једино имам снаге и воље да шетам шумом, једем колаче и читам “Ану Карењину”. Када сам је читала први пут као тинејџерка, саосјећала сам с њом. Тренутно сам ипак у расположењу да ми је приближнији лик Константина Левина који налази да је срећан док по цијели дан коси траву.    

ГЛАС: Чујете ли се са пријатељима у Паризу и шта они кажу, како је тамо?

ПЕРКОВИЋ: Ситуација у Француској није сјајна. Иако није уведен полицијски час, за излазак из куће људи морају имати попуњен формулар у коме је потребно навести у колико сати су изашли из куће и зашто. Такође, не могу се кретати уколико то није оправдано, нити ван мјеста боравка. Медији јављају да ће карантин потрајати још много дуже него што је првобитно најављено. У мору тих лоших вијести, прије неколико дана чула сам се са једном мојом пријатељицом која је, иначе, глумица и због актуелне ситуације не ради. Рекла ми је да јој је у овом тренутку највећи страх да ће јој се залихе вина брзо потрошити. Ова њена констатација ми је вратила добро расположење. У животу је ипак веселије стрепити због вина него због брашна и квасца.

Приче

Слађана Нина Перковић је рођена 1981. године у Бањалуци. Дипломирала је новинарство на Универзитету у Бањалуци и политичку комуникацију на Сорбони.  Прва књига коју је објавила је збирка прича “Кухање”. “У јарку” је њен први роман.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.