Књига "Девојка, 1883" Лин Улман:Огољена прича о моћи, немоћи, стиду, љепоти...

Танјуг
Књига "Девојка, 1883" Лин Улман:Огољена прича о моћи, немоћи, стиду, љепоти...

БЕОГРАД - Промоција романа “Девојка, 1983” Лин Улман, у издању куће "Геопоетика", одржана је синоћ у Установи културе "Пароброд" у Београду.

Шведско-норвешка књижевница и новинарка Лин Улман је написала књигу о нелинеарном покушају зреле жене из 2021. да разуијме саму себе као младу дјевојку из 1983. године. Ауторка романа је пола Норвежанка, по мајци глумици Лив Улман и пола Швеђанка по оцу, чувеном редитељу и сценаристи Ингмару Бергману.

О роману из 2023. године говорили су др Владислава Гордић Петковић, редовна професорка Одсека за англистику Филозофског факултета у Новом Саду, књижевна критичарка и теоретичарка књижевности, Радош Косовић, преводилац, и модераторка Катарина Лазић, уредница књижевног програма у Пароброду.

"Док пишем о томе што се десило, док испредам причу истинито колико могу, покушавам да их спојим у једно тијело – жену из 2021. и дјевојку из 1983. Не знам да ли је то могуће“, пише Лин Улман у свом књижевном делу "Девојка, 1983".

Катарина Лазић је приближила романескну причу да се одиграва у Ослу, Њујорку и Паризу и представља путовање кроз личне слојеве сјећања и заборава које превазилази жанровска одређења. Ово је сирова, огољена прича о моћи и немоћи, жељи и стиду, љепоти и забораву. Списатељица Лин Улман износи бруталну причу о злоупотреби моћи, подјељену на три дјела под именом:

"Плаво”-“Црвено”-“Бело". Владислава Гордић Петковић сматра да нови роман представља “једно породично наследје, историју депресивног поремећаја, борбу за стварање, креативно изражавање, и све то језиком тијела”.

Књижевна критичарка и професорка је истакла да прича прати младу жену која долази из Њујорка у Париз са обавезом да се јави мајци, али се у том Граду светлости она изгуби. "Онда долази у контакт са једним мушкарцем. Тада се јавља прва женска потреба за освајањем, не само мушкарца, већ и новог простора, за њу у овом случају новог, великог града. Ту се испоставља наратив о сексуалном злостављању. Млада жена ужива у слободи коју доживљава, али јој јасно недостаје рука водиља", оценила је Гордић Петковић.

Теоретичарка књижевности је само у погледу теме ослобадјања трауме упоредила дјело Лин Улман са романом “Боја пурпура” Алис Вокер, по коме је редитељ Стивен Спилберг снимио чувени филм (1985) са 11 номинација за Оскара. Такодје, она је пронашла паралеле у сензибилитету стваралаштва Улман са француским књижевницама Камиј Кушнер и Камиј Лоранс. 

Париз, зимска ноћ 1983., јунакиња има 16 година и изгубила се на непознатим улицама. На папиру има адресу 30 година старијег фотографа. Онда, скоро четири деценије касније, док су њен лични живот и цијели свијет у кризи, зрела жена покушава да разуме ту младу девојку која је некада била. Роман говори о доживљајима те девојке и начину на који се ти догађаји касније поново појављују у њеној свјести, гдје је присутна дубока тама. Гордић Петковић је навела да је однос са мајком Лив Улман описан у неколико сегмената.

"Одрастање је ништа друго до побеђивање неизвесности. Оно иде јако споро, чини вам се да више идете уназад него напред, те Улман има разне тајновитости које треба да се одгонетну", закључила је књижевна критичарка и теоретичарка. Преводилац романа Радош Косовић подсетио је да је имао већ искуство са рукописом Лин Улман када је преводио њен претходни роман ''Неспокојни'' (Геопоетика, 2018), и приметио да су стил и структура новог дела сасвим другачији. Ипак, тај први роман помогао му је да удје у њен свет. "Нови роман говори о скроз неухватљивим стварима, у тами заборава, као потрага за сећањима.

Тек сада је почела да пише о темама које њу интимно занимају, када је пронашла праву “кружну” структуру. Занимљиво ми је да пише о мајци, где каже да је “дом тамо где је моја мајка", оценио је преводилац Косовић, те је додао да се тематски ауторка надовезује на тај талас познатих личности злостављача, овде је то свет моде, те да се труди да крије и штити свог напасника. У трагању за Девојком из 1983. године, својим другим ја толико деценија раније, Улман цитира многе песникиње, ауторе као Ен Карсон, Ен Секстон, Џени Офил, Ингеборг Бахман, Симон де Бовоар, Федерика Гарсија Лорку, као и Ани Ерно, француску добитницу Нобелове награде за књижевност.

Лин Улман (1966) живи и ради у Ослу, и сматра се за једну од значајнијих списатељица у скандинавској књижевности. Добитница је неколико награда као ''Амалија Скрам'' за књижевни рад и "Златно перо" за новинарски позив у водећим норвешким дневним новинама "Афтенпостен"

. Роман ''Неспокојни'' номинован је за књижевну награду Нордијског савјета, као и за Националну награду критичара, коју су га назвали “књижевним ремек-дјелом”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана