Књига “Биоскопска премишљања” Квентина Тарантина ускоро на српском језику

У питању је друга књига чувеног филмаџије, након књиге инспирисане сценаријом за његов филм “Било једном у Холивуду”, која је постала бестселер “Њујорк тајмса”, уз закључак критике да је у питању распамећујуће забавна, опасно интелигентна књига о филму, јединствена и креативна као и остала дјела Тарантина.

Поред тога што се убраја међу најславније савремене синеасте данашњице, Тарантино је можда особа која најзаносније и са највише ентузијазма шири љубав према филму. Годинама је напомињао да ће се на крају каријере посветити писању књига о филмовима, а “Биоскопска промишљања” одговор су свим жељама и надама његових страсних поклоника и љубитеља филма. Књига је, по ауторовим ријечима, еволуирала од пуког уважавања његових фаворита до прегледа филмова који су инспирисали тачку гледишта о којој вриједи разговарати.

- Ово ме је учинило да још више поштујем професионалце филмске критике због чињенице да сам схватио да не могу да радим оно што они раде. Када би мој посао био да идем и гледам нове филмове сваке седмице и пишем шта сам мислио, не могу да замислим да бих имао шта да кажем о свему, осим да понудим сажетак радње и добру, лошу или индиферентну пресуду. Уз књигу сам желио пронаћи нешто необично што је занимљиво и о чему вриједи разговарати - рекао је Тарантино.

Организована око кључних америчких филмова из седамдесетих година, које је први пут гледао као млади биоскопски гледалац, књига је интелектуално проницљива колико и разиграна и забавна. Истовремено филмска критика, филмска теорија, репортажа, диван лични историјат “Биоскопска премишљања” написана су гласом који се одмах препознаје као Тарантинов.

Књига је фокусирана на насилне филмове, акционе филмове, хороре, вестерне или дјела жанра кримића и црне експлоатације, оне врсте филмова који су одушевили дијете Квентина и тинејџера Тарантина и који су, по свему судећи, још, у добру и злу, у сржи његове кинематографије. Јасно је да је ријеч о дјелу филмског ствараоца чије је знање о филмовима невјероватно и који, захваљујући професионалном искуству, може додати увиде које је стекао из индустрије заједно с приступом људима са којима је радио интервјуе.

Рецимо, Тарантиново разматрање “Булита” је фокусирано на његовим интервјуима са сценаристом и режисером Волтером Хилом, који је био помоћник режисера на филму и са Нилом Меквин, супругом Стива Меквина. Тарантино помно и с љубављу истражује рад карактерних глумаца и често их чини упориштем своје анализе. Он третира “Прљави Хари” као темељни филм о серијском убици, а као разлог за историјски ефекат филма истиче извођење Ендија Робинсона, у улози убице Шкорпије.

Такође, он нуди историјске погледе на промјене које су се догодиле у Холивуду касних шездесетих и раних седамдесетих, и на преклапајуће генерације нових редитеља који су тамо радили и са захвалношћу гледа на каријеру критичара Кевина Томаса, чије извјештавање о жанровским филмовима Тарантино сматра кључним за ток филмова седамдесетих и касније. Као режисер, али и виртуелни критичар, Тарантино задире дубоко у врсте одлука које режисери доносе, како на макро нивоу великих потеза у каријери, тако и на микро нивоу детаља понашања и углова камере, са невјероватном оштрином.

Превод

Тарантинове књиге на српски језик превео је писац и преводилац Горан Скробоња. Аутор, који је пасионирани истраживач феномена поп културе и то прије свега оних који су обиљежили декаду у којој се одвијају Тарантинове књиге, рекао је да је превод пред њега ставио изазове, посебно око назива филмова и серија.

- У књигама постоји маса података о серијама и филмовима који се сигурно нису приказивали у старој Југославији. Било је повуци-потегни поготово за наслове који су приказивани. Не постоји никакав јединствени лексикон, енциклопедија или друга база података где бисте могли да потражите оригинални наслов филма или серије па да видите како је гласио дистрибутерски - казао је Скробоња.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.