Класик дјечје књижевности Бранка Ћопића поново пред читаоцима: “Орлови рано лете” у новом руху
БЕОГРАД - Класик дјечје књижевности, роман “Орлови рано лете” Бранка Ћопића доживјеће ново издање и појавиће се пред читаоцима 15. марта захваљујући београдској “Лагуни”.
- У селу Липову одраста група четвртака. Када њихову добродушну учитељицу Лану замијени џангризави учитељ Паприка, који вјерује да је батина најбоље средство за васпитавање ђака, дјечаци, али и једна неустрашива дјевојчица, одлучују да се одметну и побјегну у шуму. Тамо убрзо ниче логор Тепсија, у којем ће дјеца провести многе безбрижне дане, пуне авантура. Међутим, почиње Други свјетски рат и дјеца пријевремено одрастају, схватајући да се њихова борба против неправде и насиља наставља, али овог пута на новом и много озбиљнијем плану - подсјећају из “Лагуне” на радњу романа уз који су одрастале генерације.
Пишући о другарству, храбрости, пожртвованости и љубави према слободи у тешким и неизвјесним историјским тренуцима, Бранко Ћопић је створио једно од највреднијих дјела домаће књижевности за дјецу, чије поруке одзвањају и данас, додаје се у саопштењу издавача.
Ћопић је почео да пише врло рано, а прва дјела је објавио већ у својој четрнаестој години. Писао је пјесме, приче, новеле, романе за дјецу и одрасле. Један је од најплоднијих и најчитанијих писаца српске књижевности, а дјела су му вишеструко награђивана и превођена на много свјетских језика.
Написао је више од тридесет књига за дјецу, међу којима су најпознатије збирке приповједака “У свијету медвједа и лептирова”, “Приче партизанке”, “Доживљаји мачка Тоше”, “Приче испод змајевих крила” и романи “Орлови рано лете”, “Магареће године” и “Славно војевање”. Трагично је преминуо 1984. године у Београду.
Његова прозна дјела прожета су лириком и живописним реалистичким сликањем сеоског живота, познавањем живота и менталитета људи са села, ведрином и живошћу духа. Створио је мноштво упечатљивих и живописних ликова и догађаја надахнутом приповједачком техником користећи свјеж, сочан и сликовит језик, при чему је инспирацију налазио у свом подгрмечком завичају.
Ћопића су у доратним приповијеткама највише занимали сиромашни сељаци, сањари и просјаци, дјеца, скитнице и надничари, и он је о свима њима причао са брижним, заштитничким разумијевањем.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
