Кеширају хиљаде за умјетничка дјела
Бањалука - Посљедњих дана организују се јавне аукције, гдје се по енормно високим цијенама продају дјела свјетски признатих умјетника, а мало је позната чињеница да су љубитељи умјетности и колекционари радо куповали дјела српских признатих умјетника.
Дјела Паје Јовановића или Саве Шумановића појављују се понекад у аукцијским кућама Беча, Лондона или Париза.
На челу листе најскупљих српских сликара званично је Паја Јовановић, чије је уље на платну "Укротитељ змија" из 1887. године прије петнаестак година на аукцији у Лондону продато за 169.580 евра. Ову слику купио је египатски колекционар Сафик Габр.
Прије осам година, такође у енглеској престоници, "Краљица Наталија" Уроша Предића достигла је цијену од 32.000 евра, али стручњаци процјењују да данас та слика вриједи много више.
Рекорд је забиљежила и слика "Село" Саве Шумановића, која је на једној аукцији продата за 64.000 евра, а међу најскупљим сликама домаћих аутора нашле су се и "Морска обала "Петра Добровића, продата за 39.000 евра, те "Омаж Одисеји 2001" који је достигао цијену од 33.000 евра.
Када су сликарке у питању, воде Љубица Цуца Сокић, Зора Петровић, Милена Павловић-Барили и Надежда Петровић.
Београдски Народни музеј откупио је Надеждину слику "Везиров мост" за 40.000 динара 1954. године, а у овој институцији културе процјењују да данас вриједи сигурно 200.000 евра.
Међу живим српским сликарима у Паризу је изузетно цијењен Марко Ступар, чије слике просјечно коштају 6.000 евра и Љуба Поповић, чија дјела достижу просјечну цијену од око 14.000 евра. Цртежи Владимира Величковића буду продати чак и за 40.000 евра.
За капитална дјела страсни колекционари су очигледно спремни да плате астрономске цијене, чему у прилог говоре и незваничне информације према којима је Шумановићев "Мост на Шидини" продат за више од 600.000 евра, док се за једну његову слику из циклуса "Шиђанке", која је у приватном власништву, нуди 500.000 евра.
Иако многи сматрају да је куповина ремек-дјела висококотираних српских умјетника најисплативија инвестиција за сва времена, Грандићева не сматра тако.
- Криза и те како утиче на цијене умјетнина. И ако би жељели да купе слику, људи нису у могућности, а врло је мало оних који могу издвојити неку већу суму новца - наводи ова историчарка умјетности.
Иако су наведене суме новца издвојене за дјела српских сликара "обичном смртнику" незамисливо високе, износи искеширани за слике свјетских умјетника тек тјерају да вам се заврти у глави.
Прво мјесто заузима Пабло Пикасо са сликом "Жене Алжира", која је на аукцији америчке куће "Кристи" у Њујорку ове године у мају продата за 179 милиона долара, чиме је поставила рекорд као најскупље умјетничко дјело.
Иза њега се налази триптих Френсиса Бејкона "Три студије Лусијана Фројда", који је у новембру 2013. године коштао 142,4 милиона долара.
Затим је на листу увршћена најскупља икада продата скулптура швајцарског аутора Алберта Ђакометија "Човјек који показује прстом". Направљена у природној величини, достигла је цијену од 141,285 милиона долара.
Затим слиједе планетарно популарно дјело норвешког експресионисте Едварда Мунка "Врисак", Пикасов "Акт, зелено лишће и биста", те метални диптих Ендија Ворхола.
Љуба Поповић
Слика "Месечарка" српског умјетника Љубе Поповића налази се у највећој свјетској колекцији у Њујорку и он је први Србин чије се дјело нашло тамо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
