Како су стари цртаћи створили генерацију културне и писмене дјеце
Генерација која је одрастала гледајући старе цртаће попут оних из продукције Ворнер Брадерса захваљујући њима стасала је у културно писмене људе, пише ауторка Ени Холмквист за портал Intellectual Take Out.
Ови цртани филмови деци су пружали више од пуке забаве. Упознали су их са кључним референцама опште културе, нарочито у области литературе и музике.
Из Душка Дугоушка клинци су могли да сазнају за Стивенсонову причу о Џекилу и Хајду, да чују цитате и виде сцене из Шекспирових комада, а тешко је наћи класично музичко дјело које није коришћено као подлога за неки од цртаћа из тог времена.
Свакодневно слушање Листових рапсодија и Шопенових валцера заувијек је ове мелодије урезало у дјечије мозгове.
Цртаћи препуних цитата из класичне умјетности пружили су дјеци оквир, полазиште за касније разумијевање књижевности и музике, чак и када те основе деца не би добила у школи, сматра она.
Данас, насупрот томе, цртани филмови не усмјеравају децу на откривање културног блага претходних генерација, већ су искључиво окренути фантазији или садашњем времену.
“Ни школе ни цртаћи данас не предају бакљу знања и културне писмености. Да ли је то један од разлога за апатију и површност савремене генерације?”, пита се ауторка.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
