Како је серија "Боље позови Сола" постала феномен модерне телевизије

Бранислав Предојевић
Како је серија "Боље позови Сола" постала феномен модерне телевизије

Када је сценариста Винс Гилиган први пут наговијестио у љето 2012. године потенцијални спин-оф култне серије "Брејкинг бед", фокусиран на преварантског адвоката Сола Гудмена, није имао озбиљан план вјерујући да прави неку врсту комичне мини-серије, да би се одужио глумцу Бобу Оденкирку за његову мајсторску ролу.

Десет година касније одгледали смо једну епску телевизијску трагедију и једну од најбољих серија у овом миленијуму названу "Боље позови Сола", чијих су шест сезона и 63 епизоде успјели доказати да наставак не мора бити инфериоран у односу на оригинал, већ да је у неким сегментима може и надмашити, отварајући потпуно нову димензију у свијету телевизијске умјетности.

Сама радња серије смјештена је шест година прије догађаја из серијала "Брејкинг бед" и као што прати трансформацију мирног наставника хемије Волтера Вајта (четвороструког добитника ЕМИ награде Брајана Кранстона) у егоистичног и злокобног нарко-боса Хајзенберга, тако и њен преднаставак прати сличну причу о трансформацији, иако разорнију када се гледају њене посљедице у обје серије. Сценарио "Боље позови Сола" вјешто балансира ликове и радњу, откривајући како ситни преварант Џими Макгил (Оденкирк) и вјешти адвокат са златним срцем и углавном добрим намјерама, али склон да закон тумачи по свом укусу, вођен емотивним околностима преузима идентитет корумпираног адвоката Сола Гудмена, који почиње да шти интересе криминалаца и нарко-босова на граници Мексика и САД.

Упркос бројним сличностима, које постоје између обје серије, не само због заједничких глумаца, писаца, режисера и локација у Новом Мексику, брзо постаје јасно да суноврат Џимија Макгила не иде истом путањом којом иде Волтер Вајт. Мирни професор хемије почео је да куви мет у камп-кућици са бившим учесником Џесијем Пинкменом (троструки добитник "Емија" Пол Ерон), након што му је дијагностикован рак, да би се на крају схватило да је он радио зато што је уживао и желио то учинити. Жеља да обезбиједи своју породицу након смрти можда га је у почетку гурнула у странпутицу, али је наставио тим опасним путем за себе, чак и након што су му дали шансу спас, јер му се то свидјело и био је добар у томе. Обожаваоци су то знали и било им драго што је остао при томе, јер је Хајзенбергова застрашујућа појава и вјештина створила узбудљиву причу која је гледаоце остављала без даха до посљедње сцене. Са друге стране Џимијева негативна еволуција у Сола више је драмска за разлику од Вајтове трилерске трансформације, гдје напетост дословно сијече ваздух у сваком кадру, иако напетости и насиља и те како има у "Солу". Боб Оденкирк је у интервју пред шесту сезону рекао да је то посљедица вјештине твораца серије.

- Џими доноси много одлука и узрокује много својих проблема и мислим да је начин на који се то представља гледаоцима да га учини симпатичним. Ви сте у Соловом мозгу, када помислите није имао избора, јер то је оно што он мисли: нисам имао избора. Али он има избора. И прави лоше - рекао је Оденкирк

Способност аутора серије да натјерају публику да навија за типа за којег знају да је манипулатор, лажов, кукавица и способан да прекрши закон у своју корист и за којег знају да ће постати корумпирани адвокат за кривична дјела који ће на крају морати преузети нови идентитет и отићи у бјекство због својих поступака, једна је од највећих вјештина у писању за мали екран. То је иста посебна вјештина која је натјерала људе да навијају за ликове попут Тонија Сопрана, Дона Драјпера или Џејмија Ланистера и било којег од антихероја златног доба телевизије.

Како не навијати за човјека који због психички болесног брата, адвокатског генија Чака (Мајкл Макин) одлучи да се мане криминала и постане угледни адвокат, а на крају од брата добија само презир и подметања или док полако продају душу ђаволу радећи за Гуса Фринга у његовој дијаболичној мисији освете члановима картела "Јуарез", како би заштитио љубав свог живота Ким. На његову силазну путању од малог преваранта до бескрупулозног адвоката снажно је утицао лик старијег брата као централна тачка око које се све вртјело у прве три сезоне серије. Страшно је узнемирујуће видјети како је трећа сезона серије, која је кулминирала прераном смрћу Чака Макгила од властите руке, постала преломна тачка у којој се Џими постао Сол.

- Његов свијет је потпуно уздрман. Нико вас не може натјерати да скачете кроз психичке и емоционалне обруче као што то може ваша породица. Оно што Чак каже у финалу треће сезоне: "Никад ми ниси био толико важан", то је оно што Џимија дефинитивно сломи, јер он све вријеме тражи љубав и признање од брата, а чињеница да их не добије, постаје трагична - каже Гилаган.

Наравно централни ниво радње у вези са главним јунаком Солом, његовим братом Чаком и његовом животном љубављу Ким, прате ништа мање узбудљиве судбине Мајка Ермантраута (Џонатан Бенкс), гдје гледамо како бивши полицајац због унука и снахе постаје тјелохранитељ, чистач и утјеривач за Гуса Фринга (Ђанкарло Еспозито), док са друге стране гледамо дијаболично хладнокрвно Фринга како поставља замке за породицу Саламанка, увлачећи их попут паука у своју осветничку мрежу, користећи жељу једног од њихових војника Нача Варге (Мајкл Мандо) да заштити оца од пословања картела у своју корист. Како се његове интеракције са криминалцима настављају, Џими све чешће преузима личност блиставог, живописног и брзог на језику Сола и почиње да се ослања на своју преварантску прошлост, док његов рад као адвоката прелази од спорног преко неетичког до незаконитог.

Колико год сам сценарио дјелује као механизам скупог швајцарског сата који неумитно одбројава вријеме приче од почетка до краја, без глумачког ансамбла, који сваки лик и сваку реченицу претвара у чисту магију пред камером, серија не би била ни близу ономе што је постала. Начин на који Боб Оденкирк глуми ускачући у хиљаду лица свог карактера дословно је чудесан, док му једнако генијална Рија Сихорн парира на једнако задивљујући начин као Ким. Да чудо буде веће, ако смо већ знали да ликови познати из матичне серије глуме савршено, појачања у приквелу попут Тонија Далтона, Мајкла Макина и Мајкла Манда отишла су корак даље претварајући серију у невјероватну демонстрацију глумачког савршенства.

Начин на који Гулд и Гилиган уз помоћ ауторске екипе споро плету своју мрежу заплета у савршену замку за гледаоца, који што се више упетљава, брже схвата да му спаса нема, мало је пута виђен у историји седме умјетности, да би у финалу шесте сезоне чак успјели надмашити сами себе. Финална епизода серије "Солов одлазак", у којој кроз комбинацију класичне нарације и флешбек момената пратимо Сола, након краја "Брејкинг бед" приче гдје га хапсе као Џина Таковића, обичног радника у маркету у Охају, да би он доласком пред суд поново постао адвокатска ајкула Сол Гудмен, која без проблема себи испослује пар година у затвору, док не сазна да би његове гријехе могла платити Ким Врекслер.

Мајкова прецизност, немилосрдна Хајзенбергова ефикасност и поштовање Чака, сви су присутни у свједочењу које је дао у тој посљедњој сцени у судници, када одбацује нагодбу у своју корист, даби спасио љубав свог живота Ким Катрал. Савршена демонстрација Солове вјештине у свим његовим личностима и први пут демонстрација његове људскости, када изабере да жртвује себе за Ким. Када одлази аутобусом у затвор, Џими Макгил је заувијек мртав, а хор затвореника претвара његов звучни слоган у духа којег се никада неће отарасити, јер је он Сол Гудмен, човјек који је преживио рат картала и постао жива легенда. Када му у финалној сцени Ким долази у посјету, она улази под лажним изговором, фотографија је црно-бијела, у ноар стилу. Они дијеле цигарету без ријечи уз погледе који све говоре. Она се враћа свом окајању гријеха без адвокатуре, он остаје да окаје своје гријехе са 86 година робије. Сол је напокон направио исправан избор. И постао легенда, макар када су питању телевизијске серије и њихови крајеви!

Камера

Уз све сличности са матичном серијом "Сол" је успјела развити аутентичан визуелни стил, који користи неке трикове препознатљиве публици, али ипак у крајњем скору изгледа као друга серија.

- Почело је тако што сам имао састанке са Питером са идејом како да се разликујемо од серије "Брејкинг бед". И мислим да је једна од првих идеја коју смо имали била да не користимо камеру из руке, која је била својеврсни визуелни знак овог серијала. Одлучили смо да радимо ствари мало класичније, да камеру ставимо на статив или на колица, да више личи на класични Холивуд него на модерне серије - рекао је Гилиган.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана