Јован Дучић краљ ријетких осјећања

Сваки човек може наћи један једини свој дан када је одиста осетио највишу срећу коју човек икад може доживети".

Говорио је и пјевао о људима, љубави, свим највећим страховима и патњама, немирима, али и највећим срећама које је успијевао мислима и својим личним емоцијама да испише велики српски писац и пјесник Јован Дучић. Дучић је рођен на данашњи дан давне 1871. године и иако звучи као излизана фраза, све оно што је икада записао, актуелно је и данас.

Наћи најсавршенији изражај, то је врховно начело његове поезије. У обради, он је одиста надмашио све што је до њега стварано у нашој лирици. Јак у изразу, отмјен, дискретан, духовит и љубак. Његова поезија бљешти сликовитошћу и мелодичним ритмом. Она је толико неодољива својим обликом и толико је суверено владала да су се најмлађи пјесници почели бунити против ње, осјећајући и сами њену чар и њен притисак уједно.

Мјесто снова, патњи, чежњи и дражи на свом тлу, у идеалима своје расе, он чудном и сјајном гипкошћу узима туђи, западни и латински идеал љепоте и живота, западни естетизам, отмен и виртуозан, али хладан, лишен дубоких заноса и узвишене етике. Он открива сасвим нове мотиве у нашој поезији, дотле неслућене, ријетка осјећања, бизарна, префињена. Чак и лична расположења, своју еротику, на примјер, он неће рећи једноставно нити ће дозволити да изгледа обична. Он има двоструки страх, од вулгарности мисли и осјећања и вулгарности израза. Снага и љепота његове поезије је у изражају. Он је пјесника схватио као "кабинетског радника и ученог занатлију на тешком послу риме и ритма".

Цитати:

"Никад човек не може да каже толико мудрости, колико може да прећути лудости"

"У једном роману има више љубави него у једном великом граду"

"Лепа је свака жена, осим оне која мисли да то није, и оне која мисли да то јесте"

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.