Јидиш - језик хасидских Јевреја
Бањалука - У Јеврејском културном центру "Арие Ливне" у Бањалуци лингвиста Габи Абрамак одржала је предавање о хасидским заједницама Америке и језицима које Хасиди говоре.
Абрамак је истакла да предавањем жели представити ултраортодоксне јеврејске заједнице у Америци, међу ријеткима данас које говоре јидиш.
"То је некада био главни жидовски језик Европе, који је поникао у долини Рајне, те се касније проширио према источној Европи и прије Другог свјетског рата се процјењује да га је говорило 11 до 13 милиона људи", рекла је Абрамак.
Према њеним ријечима, након Другог свјетског рата све те заједнице, нажалост, избрисане су са лица земље.
"Јидиш данас говоре ултраортодоксни Жидови, који се још називају Хасидима, а има их највише у околини Њујорка, те по једна заједница у Антверпену и Лондону, док су у Израелу настањени на три локалитета", објаснила је Абрамак.
Она истиче да је јидиш некада био један од главних језика Јевреја источне Европе, док су Жидови који су дошли са Пиринејског полуострва након изгона из Шпаније дошли у Отоманско царство и донијели ладино као други главни језик Јевреја.
Она сматра да док постоји хасидски покрет, језик јидиш ће преживјети.
"Гдје год да живе, Жидови одбијају употребу страног језика, а енглески у школама имају само сат времена јер држава то налаже", рекла је Абрамак и додала да Јевреји јидиш сматрају другим светим језиком, док је први библијски - хебрејски.
Она наводи да јеврејске књиге кажу да још кад су протјерани у Вавилон 586. године старе ере, Јевреји нису промијенили три ствари.
"Нису се никада одијевали као Вавилонци, нису узели њихов језик и нису промијенили своја имена", рекла је Абрамак.
Она истиче да су то главна начела која су за њих и данас важна и којих се и даље држе, како се не би асимилирали.
"Јидиш је веома занимљив и експресиван језик, који у себи има 20 одсто словенских ријечи. То је као некакав жмиш-машж свих језика са којима су се сусретали док су путовали и били изгнани и тако је настао тај конгломерат", рекла је Абрамак.
Познавајући ладино језик, Абрамак истиче да је временом схватила да то није једини језик Јевреја, него да их има око 70.
"Гдје год су живјели, Жидови су створили своју варијанту језика од језика земље у којој су живјели, почевши га записивати хебрејским алфабетом, тако да направе баријеру између себе и тог свијета који их је прогонио", истакла је Абрамак.
Она је изучавала хасидске Јевреје у Бруклину и околини Њујорка, те је на темељу својих истраживања израдила докторску дисертацију и написала књигу која је тренутно у штампи.
"Књига се темељи на теренским истраживањима и сазнањима до којих сам долазила, а прије којих сам о њима знала само да говоре јидиш, да изгледају као што су изгледали у Пољској прије 200 година и да су обучени у црно", рекла је Абрамак.
Абрамак каже да је, изучавајући хасидске Јевреје, открила да они имају својих 30 секти различите струје, да не признају земљу Израел јер мисле да само месија својим доласком може да их врати у Израел, а не некакав секуларни покрет.
"То је једно етнографско истраживање, и све што сам тамо примијетила ја сам то обухватила у књизи", рекла је Абрамак.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
