"Јежева кућица" - књижевно добро човјечанства

Стојисављевићева, која је докторирала на романима Бранка Ћопића, каже да је над дјелом овог књижевног великана још тамни облак.

"Наше друштво још увијек се недовољно бави Ћопићем. Још се вртимо у уграђеним наративима када је у питању Ћопићева књижевна величина", навела је Стојисављевићева на манифестацији "Ћопићевим стазама дјетињства".

Она је истакла да Ћопића никад не сврставају у највеће српске писце.

"Али, гле чуда, сврставају га у најчитаније, најпревођеније, као да те чињенице ништа не значе. И данас се његова дјела преводе и нека туђа дјеца уче се завичајности и љубави према родној груди преко `Јежеве кућице` и `Баште сљезове боје`", рекла је Стојисављевићева.

Према њеним ријечима, одавно нису штампана сабрана дјела Бранка Ћопића у интегралном издању гдје би се на први поглед стекао увид о каквој се књижевној величини ради.

Стојисављевићева је уручила награде ученицима основних школа које носе Ћопићево име за најбоље литерарне радове о теми "И ја имам босоного дјетињство".

Прву награду освојио је Данијел Миљатовић из Доњих Агића код Новог Града, другу Марија Срдић из Бањалуке и трећу Милан Шкорић из Крупе на Уни.

Осим тога, Стојисављевићева је уручила благодарје начелнику општине Крупа на Уни Младену Кљајићу.

Постхумно је благодарје додијељено Светозару Личини, предсједнику Фондације "Бранко Ћопић" од 2002. године до смрти у јулу ове године.

Начелник Кљајић рекао је да се манифестација "Ћопићевим стазама дјетињства" у Хашанима одржава на Миљохдан, крсну славу Ћопића.

"Захваљујући владама Републике Српске и Србије код обновљене родне куће Бранка Ћопића завршена је учионица на отвореном", навео је Кљајић.

Он је нагласио да су институције Републике Српске омогућиле обнову Ћопићеве родне куће и спомен-школе, изградњу млина дједа Трише и игралишта код спомен- школе.

"Очекујемо да ће већ од прољећа у Хашане долазити екскурзије и да ће оживјети Бранкова башта сљезове боје", каже Кљајић.

О животу и дјелу Бранка Ћопића говорили су писци Михајло Орловић, Јован Шекеровић, Василије Каран, Јово Чулић и Бранка Шпирић.

Стихове Ћопићевих пјесама говорили су ученици Основне школе "Бранко Ћопић" из Доњег Дубовика.

Након званичног дијела манифестације код пишчеве родне куће положени су вијенци код бисте Бранка Ћопића у дворишту спомен-школе.

Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. године у Хашанима, а 26. марта 1984. године извршио је самоубиство, скочивши са моста на Сави у Београду.

Прву књижевну награду добио је 1938. године од Академије седам умјетности за кратку причу, 1939. године добио је Ракићеву награду, а затим и награду Српске краљевске академије 1940. године.

Његова антологијска збирка приповједака "Башта сљезове боје" освојила је Његошеву награду 1972. године, а НИН-ову награду за најбољи роман добио је 1958. године за роман "Не тугуј, бронзана стражо".

Од 1968. године био је члан Српске академије наука и уметности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.