Јелена Вучић, о изложби у Банском двору: Жена између људског и божанског

Илијана Божић
Foto: Велибор Трипић

БАЊАЛУКА - Стварање живота, свјетлост која зачећем настаје у утроби жене, њена тјелесна и духовна величина која иде до космичких сразмјера приказана је у радовима младе умјетнице Јелене Вучић која је жену ставила у срж изложбе “Између људског и божанског, видљивог и скривеног”, отворене у Банском двору.

Женска утроба овом поставком представљена је и као звјездано небо, али и као пустош, те као вакуум космичког црнила. Развој фетуса и трудноће приказан је на изложби савременим медијима попут анимације, видео-радова, инсталација, цртежа и слике.

О свему томе за “Глас Српске” говорила је Јелена Вучић која је нагласила да би изложба требало да приближи шта је то између људског и божанског.

- Чудо које се дешава у свакој жени док је трудна је божанско, тај нови живот који настаје унутар ње, а који је оку скривен, то је оно што је између људског и божанског. Кроз све радове као лајтмотив провлачи се материца која мијења своје инстанце. Хтјела сам да материцу прикажем користећи језик биологије - објаснила је она.

Како је казала, материнство, порођај и трудноћа се често дешавају, а да ми заправо нисмо свјесни какво је то чудо. Говорећи о женама у савременом друштву, истакла је да свака жена има право да одлучи хоће ли бити мајка или не, али да јој се чини да у савременом добу, у борби за равноправност, игнорисањем материнства или жељом да жене буду изједначене са мушкарцима, жена заправо из свега овога губи себе.

- Битно је да жена мајчинство схвати као чудо. Хтјела сам да овим радовима скренем пажњу на то да трудноћа није нешто обично, јер иако носи пуно изазова, она нам открива величанство природе - закључила је Вучићева.

Живот и смрт  

На зидовима је примјетна розе линија која је симбол ендометријумског зида, а како нам је Вучићева објаснила, жељела је да га развије тако да он представља ту танку линију која преводи из духовног у тјелесно, из небића у биће. Док тече и мијења се, означава мјесто проласка између два свијета.

- Поставља питање је ли рађање нека врста умирања, самим тим што прелазимо у органско и материјално, а та материја посједује крај и коначност. Материца је то између. Пренатални период је, по мени, нешто што је недефинисано. Не припада потпуно овом свијету, али ни оностраном - рекла је она и додала да се том линијом поставља питање да ли оно што је с једне стране зида припада земаљском или божанском и обрнуто.

“Усуд”

Идеју да све полази из органског, а завршава у космичком умјетница је разрадила кроз инсталацију “Усуд”. Ова инсталација представља порођајни канал којим дијете долази на свијет. Направљена је од рибарских мрежа, а Вучићева је казала да је процес израде трајао дуго.

- Жена се везује за вријеме и за Велику предиљу, јер у њој настаје живот и потребно је вријеме да тај живот сазри и дође на свијет. Не мислим само на однос мајке и дјетета, него на то да жене посједују магију која је везана за вријеме, што видимо у древним цивилизацијама - казала је она.

Док је стварала изложбу, умјетница се освртала на митове и бајке, а како нам је испричала, сви ти симболи говоре много о нама јер су произашли из колективног несвјесног, из искуства људи који су живјели давно прије нас.

- “Усуд” је божанство у словенској митологији као и три Парке из римске митологије, или три Мојре из грчке, Суђаје из словенске. Испредање њихових нити је слично ткању нити којима сам градила ову инсталацију. Постоји она прва Парка која пусти нит, друга која премјерава и трећа која сијече одређујући дужину живота. “Усуд” је мрежа чворова, а чвор као крај или почетак нечег је опет посебан симбол - навела је Вучићева.

Тама и свјетлост

Оно што привлачи пажњу на овој поставци јесте “Звјездано небо” и свјетлост лампица у мраку.

- У овој амбијенталној инсталацији освануће теза жене као свесадржеће посуде која се не везује само за земаљско и тјелесно, већ тежи да се вине у небеско и божанско. То је звјездано небо које свијетли у мраку, микрокосмос и скривено ове изложбе. Присутна свјетлост у раду упућује на живот. Наиме, током оплодње долази до бљеска приликом отпуштања цинка и када се деси та свјетлост, из ње се развије живот. Нема живота без свјетлости. Тамо гдје нема свјетлости неће се ни развити плод. Аналогно томе, поједини “лебдећи утеруси” сијају јаче од других, али и они који не свијетле су такође дио тог космоса - објаснила је Вучићева.

“Утероборос”

Ријеч је о анимацији чији је назив настао игром ријечи. Како је казала, назив је дошао од ријечи утерус, што значи материца, и ријечи уроборос - симбол змије која покушавајући да себи одгризе реп прави бесконачан број кругова и представља вјечност и цјеловитост.

- “Утероборос” је вјечна материца из које се рађају животи и идеје, полазиште живота. У већини радова је и заступљена кружна форма, која одговара импулсима космоса, кружним небеским тијелима, те наговјештава непролазност и бесконачност - навела је Вучићева.

“Партус”

Изложба се завршава видео-радом “Партус”, а то је латински назив који означава почетак контракција, односно тренутак кад почиње порођај.

- Овај рад би могао да објасни нуминозну женску природу преображаја током трудноће и претварања воде и крви у млијеко-магични начин припреме жениног тијела за нови живот - додала је Вучићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана