Јелена Којовић-Тепић о трећем наставку Авантура Трбе и Дугог: Несаница се често догађа њежним душама
Књижевница Јелена Којовић-Тепић једним дијелом свог бића не излази из уврнутог Змајевог замка до којег често путује авионом маште. Тамо живе јунаци њене бајке Трба, Дуги и принцеза, који је сваки пут дочекају са новим авантурама, а онда Јелени дају јако занимљив и много озбиљан посао да свијет обавијести о томе шта се догађа у замку, до којег не можемо баш сви доћи.
Овај пут, Дуги је у проблему. Доктор Владимир, зец подстанар у Змајевом замку, грешком му је дао лијек за смањивање. Међутим ситуација се додатно компликује када и Трба и принцеза попију исти лијек и такође почну неконтролисано да се смањују. Тако почиње трка са временом, а Змај и смањени другари иду у потрагу за Владимировом свеском са рецептима, која је остала затрпана у рушевини једног факултета. Књижевница је њихову причу назвала "Изгубљени рецепти доктора зеца" и заједно са својим сарадницима Младеном Ђукићем и Милицом Чвокић кренула у авантуре одраслих, који морају наћи начин и средства да малишани пред сам крај школске године сазнају шта се догодило њиховим јунацима.
* ГЛАС: Кажете да се Ваше приче "просто догоде". Имате ли бар идеју у којем ће правцу ићи прича о овим јунацима, како ће се завршити њихове авантуре?
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Имам идеју у којем правцу ће ићи, заправо, имам сижее за још близу двадесет прича, али се искрено надам да се неће завршити. Оно, постоји класични крај бајки "и живјели су дуго и срећно..." али, "Авантуре Трбе и Дугог" су, у односу на класичне бајке, постављене наглавачке и било би баш кисело да се заврше, да имају неки дефинисан крај, па макар он био и тај, срећни, бајкасти. Надам се да ће они остати у уврнутом Змајевом замку и посјећивати и мене и моје читаоце с крајње необичним идејама, независно од "крајева".
* ГЛАС: Због чега Дуги пати од несанице?
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Па, несаница се често догађа њежним душама. Иако то у причи није објашњено, сад покушавам да дам логичан одговор. Свако ко много размишља, има добру и суптилну душу, зна да се заглави у ноћима, зар не? А Дуги је баш такав. Њежан као мимоза. А то што је лик из бајке, а не јунак неког романа тока свијести, па боже мој, жанрови нису увијек пресудни.
* ГЛАС: Шта су то најснажније Трба, Дуги, принцеза... дали Вама, Јелени Којовић-Тепић?
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Дали су ми много тога, много забаве у писању и реализацији, исто тако много бриге и труда током процеса рада, али најважније, дали су ми "платформу" помоћу које дјецу, прво свог сина, а за њим и остале који читају, могу да учим ствари у које истински вјерујем. Да добро побјеђује, да се велике и неочекиване ствари могу урадити озбиљним личним трудом и чистим срцем, да је важно имати пријатеље на које можеш да се ослониш. Своје људе. За које ти чиниш све и који за тебе чине све, чак и кад је сасвим неконвенцијално. Да не мораш бити оно што се од тебе очекује. И да, да се све то може учити на забаван, а не само смртно озбиљан, академски начин.
* ГЛАС: Вашу књигу прочитало је на стотине дјеце. Шта Вас највише фасцинира у њиховом погледу на ову причу?
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Фасцинира ме што они све разумију. Сјајно је кад сасвим мала дјеца, чак и вртићког узраста, сасвим тачно укапирају о чему ја ту причам. С њима нема фолирања и то је дивно. С њима се не може десити да похвале књигу реда ради, по оном "ја теби војводо..." принципу. До те мјере су отворени да се ја понекад уплашим кад треба да причам с њима, хоћу ли знати.
* ГЛАС: Овај пут на илустрацијама ради Милица Чвокић...
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Већ послије прве књиге моји издавач и продуцент Младен Ђукић и ја смо донијели одлуку да ће сваку наредну књигу радити други илустратор. Првенствено због тога што смо хтјели да пружимо шансу људима из наше средине да се окушају у оваквом послу. Не знам да ли се сјећате, расписали смо конкурс након прве књиге, објаснили да тражимо илустратора и као један од услова навели да је из Бањалуке или да се тако осјећа. Не зато што смо локалпатриоте него зато што смо жељели да упознамо и окупимо што већи број креативаца. Први илустратор је био Дејан Мијатовић, послије њега Наташа Јованић, сада је на реду Милица Чвокић, дивна, креативна, млада ауторка, која студира анимацију на Академији умјетности и то јој је трећи факултет.
* ГЛАС: Највећи комплимент икада кажете да Вам је био када сте у лексикону другарице Вашег сина нашли питање: "Да си ти књига, која би књига био?" на које је двоје дјеце написало: "Трба и Дуги". Не могу да се отргнем жељи да Вам поставим исто питање?
КОЈОВИЋ-ТЕПИЋ: Е, овим сте ме питањем баш запослили. Од јуче размишљам шта да одговорим и... не знам. Проклетство одраслог доба је да више немаш једну најдражу књигу. Ево, сад ми пада на памет неколико пјесама које су дивне, предивне, али опет, само једна... Не. Ма, знате шта? Ја бих била "Авантуре Трбе и Дугог". Ето.
"Индиегого" кампања
Баш као и претходни "Потрага за змајоспасом" и трећи наставак заинтересовани могу купити путем "Индиегого" кампање и на тај начин помоћи овим креативним људима у објављивању ове приче, а себи и својим најмлађима омогућити ужитак у читању вриједног књижевног дјела. Нестрпљиви малишани нове илустрације и све информације у вези са већ познатим јунацима могу пронаћи на њиховој страници trba-dugi.com.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
