Јелена Ђокић о серији "Црна свадба": Било је веома занимљиво приступити лику Наташе
БЕОГРАД - Глумица Јелена Ђокић изјавила је да је током снимања серије "Црна свадба" било веома занимљиво приступити њеном лику, психологу Наташи Јанковић.
"Она је једна врло остварена жена. Изборила се за своје позиције у животу, у школи, послу... Призната је, тражена, остварила се као мајка. Мужа је склонила јер је тако хтела, мада је са њим и даље у специфичном односу... Она је неко ко наизглед држи све конце у рукама. Због тога је било врло занимљиво приступити јој", изјавила је Ђокић.
По њеним ријечима, суноврат јаке женске фигуре коју Наташа представља почиње већ од друге епизоде.
"Већ од друге епизоде почиње брисање свих стамених штикли на којима је она стајала као нека каријатида... Она је сада почела да се топи као воштана фигура и до последње епизоде постане као капљица воде", открива Ђокић.
Ђокић наводи да је редитељ "Црне свадбе" Немања Шипранић "аутор ове серије у сваком смислу те речи", а да је њен задатак као глумице био да га што више чује и испоштује.
"Моје је било да Шипранића само што више чујем и испоштујем, без обзира на то што су се понекад његове индикације косиле са мојим унутрашњим нагонима, односно начином на који бих ја нечему приступила", каже Ђокић.
Како она наводи, Шипранићеве идеје понекад су звучале превише јако или агресивно, али је она ипак покушавала да их спроведе. "Понекад ми је то нешто звучало превише јако или агресивно, али сам увек покушала да спроведем и отелотворим то што је он од мене тражио. Знала сам да то заправо мени помаже да будем другачија, да будем тај лик и што више се померим од Јелене и нечега што сам до сада радила", истиче Ђокић.
Како она сматра, "што је задатак тежи и ти своје тело намерно наведеш да лучи адреналин, кортизол и све што уз то иде, оно истовремено лучи и допамин и серотонин и то представља микс задовољства након тешког рада."
"Колико год да је било тешко, уколико си ти успео у томе што си желео да урадиш, одлазиш срећан", наводи Ђокић.
Серија "Црна свадба" бави се понајвише влашком магијом и сујеверјем, а Ђокић наводи да она сама није сујеверна, као и нема ритуала које практикује пре него што изађе на сцену.
"Радила сам на томе да немам баш ништа од чега бих била зависна по питању изласка на сцену... Имам један обичај, али то није сујеверје, да, када год се деси нешто ружно, ја кажем "сво зло с тим" ", каже Ђокић.
По њеним ријечима, сви људи се боре са разним демонима у себи. "Сви ми се мање-више успешно боримо са разноразним демонима у себи. Ја их зовем бештијама... Увек сматрам великом победом када ту саксију пуну љутње и гнева, то погодно тло да нешто добро израсте из тебе, успем да угушим... У томе постоји нека лепота", сматра Ђокић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
