Јединствен простор у Народној и универзитетској библиотеци РС: Оживљено Кочићево стваралаштво

Овом славном писцу су се његови Крајишници покушали одужити Спомен-собом у Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске, која је отворена прошле године и једина је таква у региону.

“Глас Српске” је одлучио да посјети тај простор, који изгледа као мјесто повратка на почетак 20. вијека, када је Кочић живио, у намјери да приближимо посјетиоцима све оно што ова соба крије.

Књижевник и библиотекар Берислав Благојевић за “Глас Српске” истакао је да је на малом простору презентовано много садржаја, те да су прошла времена оживљена на савремен начин - модерном технологијом. Идеја се родила 2018. године, кад је обиљежено 150 година од настанка Српске читаонице, а ауторке поставке су Споменка Кузмановић и Вања Шмуља, док је за дизајн најзаслужнија Јелена Добровић Бојановић из Новог Сада.

- Жељели смо да урадимо нешто иновативно, а да буде прилагођено и млађим посјетиоцима, којима је ефектно и занимљиво да виде приповијетку “Кроз мећаву” која је урађена као виртуелна реалност. Текст приповијетке се слуша се и гледа уз помоћ ви-ар наочара. Оно што привлачи пажњу посјетилаца је холограм Петра Кочића, који често наведе људе који раније нису читали његова дјела да узму неку од његових књига - рекао је Благојевић и додао да повезница између прошлости и савременог доба алудира на то да Кочићево дјело живи и данас и да није превазиђено и анахроно, а ни ствар прошлости.

Нагласио је да изложба представља Кочићев књижевни и политички рад, али да је ту и породични кутак са фотографијама.

- Посјетиоци се изненаде кад виде фотографије које чувају сјећање на Петра Кочића и његову супругу Милку Кочић. Посебан је запис Милке Кочић која се сјећа свог живота с њим. Ту су и њихове преписке, као и текст пјесме коју јој је посветио. Више детаља се саопштава усменим путем људима. Покажемо им цркву у Романовцима гдје су они отишли да се вјенчају. Замислите како је било живјети са Петром Кочићем који је много путовао, радио у Сарајеву, био у Сабору, био уредник “Босанске виле”, с човјеком који је много времена провео у тамници. Није било лако бити супруга Петра Кочића - објаснио је Благојевић и додао да је незаобилазна прича о Кочићевом сину Слободану који је преминуо 1912. и колико је то утицало на психичко здравље Петра Кочића.

Соба сјећања чува и издања књига са почетка 20. вијека која се први пут могу видјети уживо, те дигитализоване плакате “Кочићевог збора”.

- Посјетиоци могу да виде дизајн и учеснике првог “Кочићевог збора”, што раније није излагано. Прошле године пронашли смо књигу са аутографом Петра Кочића, коју је библиотеци након Другог свјетског рата поклонила Милка Кочић. До сада се није обратила пажња да у њој стоји својеручни потпис великог писца - навео је Благојевић.

Нагласио је да је први пут пред људима импровизована жељезничка станица, на којој је постављен кофер.

- Када се он подигне, почиње да свира музика. Ова поставка је настала на основу текста о времену и збивањима када су Кочића протјеривали из Сарајева. Тада су га испратили ђаци и свештенство рељевске богословије уз пјесму Ђуре Јакшића. Не постоје тонски записи и ми не знамо како је то могло да звучи, али смо окупили домаће снаге и успјели да вратимо сјећање на те дане - објаснио је Благојевић.

Додао је да је Младен Матовић урадио хармонију, а група “Источник” отпјевала пјесму.

- Човјека прође језа кад то слуша. То нигдје не можете да чујете него кад дођете у Собу сјећања. Сви ми који смо учествовали у овом пројекту мислимо да његово стваралаштво није превазиђено. Већег писца и борца за правду и очување језика немамо - казао је Благојевић.

Објаснио је и то да је приказан шири контекст Кочићевог рада и дјеловања, који је представљен на таблетима за сваки град у коме је он живио и боравио - Тузла, Беч, Скопље, Сарајево и Београд.

- Ту је и дио који је посвећен књигама и часописима. Наша библиотека је власник једног примјерка часописа “Развитак”, чији је покретач и уредник био Петар Кочић, а који је излазио у Бањалуци - истакао је Благојевић и додао да су садржаји преведени на енглески језик.

Посјетиоци

Благојевић је истакао да је протекле године велики број људи посјетио Спомен-собу.

- Долазили су нам ученици основних и средњих школа. Посјетили су нас ђаци из Книна и книнске Крајине са својим вјероучитељима и били су прилично фасцинирани оним што су видјели, као и студенти из Бјелорусије. Нажалост, због тренутне епидемиолошке ситуације број посјетилаца се смањио - закључио је Благојевић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.