Једини роман Исидоре Секулић поново пред читаоцима: “Ђакон Богородичине цркве” у новом руху

- Већ на самом почетку “Ђакона Богородичине цркве” наговештена је главна тема романа - удаја протагонисткиње Ане, “госпођице Недићеве”, о чему читава варош води бригу. Ана, самосвесна и еманципована девојка, интелектуалка и пијанисткиња, опире се захтевима малограђанске средине и браку по сваку цену. Све док јој се не догоди љубав. И та љубав није обична, већ прва, права, велика и забрањена - љубав према младом и лепом православном монаху - из које израста не само заплет романа већ и интимна драма јунакиње - подсјећа издавач романа, београдска “Лагуна”.

Дјело Исидоре Секулић објављено је у едицији “Савременице” која је настала у жељи да се освјежи или употпуни наше културно памћење о сложеном раду значајних Српкиња из ЏИЏ и с почетка ЏЏ вијека, као и о историји приватног живота жена тог доба.

- Слика српске књижевности и културе овог периода постаће разноврснија и богатија захваљујући новом тумачењу и превредновању незаслужено заборављених дела - саопштили су из ове издавачке куће.

Роман “Ђакон Богородичине цркве” драматизован је у режији Угљеше Шајтинца, а живот Исидоре Секулић приказан је ТВ драмом.

- “Ђакон Богородичине цркве” је роман о спиритуалним сударима и проблемима, једно од најнеобичнијих дјела у српској књижевности. У основи повијести о љубави између калуђера Иринеја и Ане Недићеве налази се религиозно схваћена супротност између душе и тијела, неба и земље, чистих осјећања и тјелесне пожуде. Религиозна екстаза носи јунаке романа и њом је у потпуности прожет амбијент у коме живе. Повијест је представљена као чаролија тако да са правом може да се каже како је ријеч о поетском роману, о поеми у прози - рекли су критичари о овом дјелу.

Сваке године у част ове књижевнице на научном скупу издаје се зборник радова “Исидоријана” и додјељује се књижевна награда “Исидора Секулић”.

Одбор академика Српске академије наука и уметности уврстио ју је на попис међу сто најзначајнијих Срба, 1993. године.

Секулићева је била прозни писац, романописац, есејиста, полиглота, ликовни критичар и академик. Рођена је у Мошорину 16. фебруара 1877. године, а умрла у Београду 5. априла 1958. године. Прва је жена чланица Српске академије наука и умјетности.

Дјетињство је провела у Руми, Земуну и Новом Саду. А у Новом Саду је похађала “Вишу дјевојачку школу”, у Сомбору се школовала на “Српској препарандији”.

- У школској торбици, долазећи кући, налазила сам поруке подсмијеха, своје карикатуре, и све се сводило на то да забијам нос у књигу и да се правим важна. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бјежала у посљедње редове, у најтамније углове. Осјећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем - овако је Исидора Секулић описала своје дјетињство.

Њена путовања од Осла до Бергена резултирала су “Писмима из Норвешке”, медитацијским путописом 1914. године, која је уједно њена најпознатија књига. Послије првих негативних критика на ово дјело данас се убраја у једно од најважнијих прозних дјела српске модерне и у српској књижевности један је од најљепших путописа.

Прва жена

академик САНУ

Исидора Секулић била је прва српска жена која је изабрана за члана - дописник Српске Краљевске академије наука (1939. године), чланица Српске академије наука и умјетности (1950. године).

Такође је била прва жена академик САНУ, предсједник Српског центра ПЕН (1931. године), предсједник Удружења књижевника Југославије и предсједник Удружења књижевника Србије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.