Јанко Веселиновић - Романсијер, приповједач и и драмски писац
БИЈЕЉИНА - Јанко Веселиновић (1862-1905), један од најбољих српских романсијера, приповједача и драмских писаца 19. вијека, умро је на данашњи дан 1905. године.
Био је реалиста и романтичар, превасходно сликар мачванског села, које је описивао са много љубави, идеализујући његов патријархални живот.
Одлично је познавао српски језик и вјешто га користио у романима, приповијеткама и позоришним комадима.
Међу његовим дјелима су романи: "Хајдук Станко", "Јунак наших дана" и "Борци", те збирке приповједака: "Слике из сеоског живота", "Од срца срцу", "Рајске душе", "Зелени вајати", "Мале приче" и "Сељанка".
Писао је и драме, а глумио је у представама "Подвала", "Ђидо" и "Девојачка клетва".
Написао је комад "Потера" (са Илијом Станојевићем9 и позоришну игру са пјевањем "Ђидо" (са Драгомиром Брзаком), а заједно са Браниславом Нушићем веселу игру "Чучук Стана", која никада није доживјела премијеру.
У позоришту су игране Веселиновићеве представе "Јадац", "Код врачаре", "Хајдук Станко", "Деоба", "Момче", "Дукат на главу" и "Кумова клетва".
Јанко Веселиновић био је учитељ, али и активан у политици - често у сукобу са властима.
Крајем 1900. године мијењао је Бранислава Нушића на позицији драматурга Народног позоришта у Београду.
Преминуо је од туберкоулозе. Његовој сахрани присуствовали су бројни књижевници и новинари, између осталих: Симо Матавуљ, Милорад Митровић, Милорад Гавриловић, Милан Грол и Радоје Домановић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
